субота, 16. јан 2010, 02:40 -> 02:50
Ал Каида Арабијског полуострва
The New Republic
После покушаја самоубилачког бомбашког напада на авион у Детроиту, поједини стручњаци за тероризам страхују да је Јемен ново упориште Ал Каиде. Ауторка књиге "Дете Гвантанама: неиспричана прича Омара Кадра" анализира деловање огранка Ал Каиде и покушава да одговори на питање да ли је он озбиљна претња.
Фебруара ујутру 2006. године, 23 затвореника из јеменског затвора у главном граду Сани, након што су чули позив за молитву у локалној џамији, пузали су ка слободи. Они су недељама стрпљиво копали тунел дуг 42 метра, којим би се пребацили из затвора у подруму у ту оближњу џамију.
Међу бегунцима били су Џамал ал-Бадави, наводно организатор напада на амерички разарач подморнице "US Cole" 2000. године, када је убијено 17 америчких морнара и Џабер ал-Бана, Јеменац са америчким пасошем, кога ЦИА сматра једним од 26 најтраженијих терориста.
Спекулише се да су људи који су им помогли и ван и унутар затвора, само појачали гласине о томе да јеменски правосудни систем није баш поуздан. Ти није био први пут да је ал-Бадави побегао из затвора.
Влада председника Али Абдулаха Салеха обећала је брзу акцију, и док су скоро сви затвореници, укључујући Ал-Бадавија и Ал-Бану били касније или ухваћени или убијени, двојица мање познатих бегунаца су измакла властима.
Ти људи, Касим ал-Раими и Насер ал-Вахиши, 33-годишњи исламски екстремиста, који се заједно са Осамом Бин Ладеном борио у Авганистану, нестали су у аутономном региону изван Сане, који је под племенском влашћу.
Четири године од тада они су помогли да се изгради оно што је данас познато као Ал Каида Арабијског полуострва, са седиштем у Јемену, која је доспело у жижу јавности после лоше изведеног бомбашког напада у авиону за Детроит на Божић.
Осумњичени Нигеријац Омар Фарук Абдулмуталаб тврди да је обучаван и да је експлозив добио од групе у Јемену, приликом путовања по тој земљи.
Иако изгледа да се тај огранак изненада појавио као најновији и најозбиљнији огранак Ал Каиде, он је и раније привлачио пажњу обавештајних агенција.
Нова Ал Каида није изненђење
"Веће амбиције групе и јача снага не би требало да буду изненађење било коме ко је на њих обраћао пажњу", каже Грегори Џонсен са Универзитета Принстон, један од најистакнутијих познавалаца прилика у Јемену.
"То што људи на Западу нису били фокусирани на Јемен не значи да Ал Каида тамо није била активна", каже Џонсен.
У августу та група умало није убила шефа безбедности у Саудијској Арабији у нападу који је имао сличности са покушајем напада на Божић.
Двадесеттрогодишњи бомбаш самоубица је био на саудијској листи најтраженијих терориста, али је успео да убеди званичнике да је спреман да се покаје и то директно пред принцем Мухамедом Бин Најефом (саудијским замеником министра унутрашњих послова, задуженим за борбу против тероризма).
Одведен је у принчев приватни авион, док се бомба налазила у његовом ректуму. Бомбаш је био једини који погинуо у експлозији (наводно је бомба активирана са мобилног телефона, али има разних извештаја о нападу), али је ипак успео да се приближи Најифу, који је у експлозији повређен.
Јемен има дуге и компликоване односе са Ал Каидом, који датирају из 80-тих година 20. века, када су арапски ветерани који су учествовали у рату против Совјета у Авганистану код куће били дочекани као хероји.
Улога групе у стабилизацији Јемена
У конзервативној земљи, где је Бин Ладен и даље популарна личност, Салехова влада је увек разумевала важност сарадње са исламским лидерима, држећи арапске борце из авганистанског рата уз себе.
Године 1994. четири године пошто је Салех проглашен за председника уједињеног севера и југа, многи од тих бораца су брзо спречили јужни део у покушају да се отцепи.
Међутим, председник Салех је био међу првим страним лидерима који је пружио подршку администрацији Џорџа Буша после напада 11. септембра, што је јасно ставио до знања посетом Вашингтону 2001. године.
Годину дана касније беспилотна летелица америчке обавештајне службе ЦИА убила је вођу огранка Ал Каиде у Јемену. Кратко после тога његов наследник је био ухапшен.
Док је Салех платио велику цену код куће јер је дозволио напад САД-а, смрт лидера групе, као и рат у Ираку који је привукао стотине исламских екстремиста из Јемена, створили су утисак 2003. године да је Ал Каида у тој земљи углавном поражена.
Али три године касније, Ал-Вахиши је искористио непажњу америчких и јеменских снага и формирао своју групу. Пошто је Салехова влада покушала да угуши побуну и покрет који је тражио отцепљење на југу (што се још увек сматра знатно већом претњом за стабилност земље од Ал Каиде) Ал-Вахишијева група је почела да напада локална нафтна и гасна постројења.
У јуну 2007. године, мета бомбаша самоубица су били шпански туристи, а шест месеци касније два Белгијанца су убијена када је наоружани мушкарац сачекао њихово возило у заседи.
Уследила је серија других напада да би до кулминације дошло у септембру 2008. године, када је бомбаш самоубица напао америчку амбасаду у Сани и том приликом је убијено 18 људи, укључујући шест азиланата.
У међувремену, саудијски борци су значајно ојачали групу јер су многи побегли јужно до границе после неспретне акције Саудијске Арабије против екстремиста.
Званично уједињење
Саудијски и јеменски огранци Ал Каиде су се званично ујединили у јануару, усвајајући име Ал Каида Арабијског полуострва.
Двадесет трећег јануара на видео снимку емитованом са једног сајта идентификовани су нови саудијски лидери Саид Али ал-Шири, 35-годишњи бивши затвореник у Гвантанаму који је пуштен у новембру 2007. године, и Абу Харет Мухамед ал-Афи, који је идентификован као затвореник из Гвантанама под бројем 333.
Поражавајуће и за Ријад и Вашингтон је то што су хвалили начин на који Саудијска Арабија обуздава деловање Ал Каиде, јер се испоставило да су обојица лидера Ал Каиде била део добро финансираног саудијског програма рехабилитације за верске екстремисте који су пуштени из Гвантанама.
Иако се Ал-Афи предао саудијским властима месец дана касније, Ал-Шири је јошу увек важна фигура у терористичкој групи.
Ал Каида Арабијског полуострва представља оно што многи сматрају другом генерацијом Ал Каиде у Јемену, и група делује доста самостално, иако можда има везе са централом Ал Каиде. Званичници за борбу против тероризма верују да је тај огранак научио лекције из прошлости и изградио организацију која може да издржи и смрт лидера.
Група има и свој магазин Салах ал Малахим (Ехо битке), у којем се налази све, од биографија бомбаша самоубица до савета колумниста о томе како да се постане борац Ал Каиде.
Извештаји о броју чланова организације варирају, неки јеменски експерти за безбедност тврде да их нема више од 50, док други верују да у земљи има више од 200 оперативаца.
Изазови председника Салеха
Чини се да је већина њихових циљева и даље локалног карактера, што се показало у њиховој изјави после неуспелог напада на Божић, када су упозорили све немуслимане на Арабијском полуострву да нису безбедни.
Председник Салех се суочава са великим изазовима. Он наставља да се бори са бедом код куће, а истовремено покушава да успостави дипломатску равнотежу, између подршке САД које захтевају акцију, али настојећи да се не представља као њихова марионета.
Његова влада такође има ограничени утицај у племенским подручјима изван главног града Сане, где је огранак Ал Каиде формирао своју базу. Министар спољних послова Јемена рекао је да се боји да се ситуација неће променити док Јеменци не престану да се обраћају својим племенским лидерима за оно што влада не може да им обезбеди.
"Јемен не може да изгради модерну државу ако не редефинишемо улогу владе", рекао је Абу Бакер ал Кирби када је овог лета говорио о томе да терористичка група расте.
"Ако би се део новца који је намењен борби против тероризма потрошио за решавање неких проблема који доводе до екстремизма, као што су образовање и сиромаштво, можда бисмо имали већи успех у борби против тероризма", поручио је Бакер.
