уторак, 20. дец 2011, 19:03 -> 21:41
Spiegel Online: Српска дилема Ангеле Меркел
Spiegel Online
Захтеви немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији су проблематични, од Београда се тражи да брзо "свари" губитак Косова. Србији треба дати статус кандидата, а демократским снагама ветар у леђа.
Меркелова је Србији наметнула закључак шефова држава ЕУ да мора прво да докаже свој "кредибилни ангажман" у мирољубивом поступању са новом албанском државом и да одустане од активне политике непризнавања, да би заслужила статус кандидата за ЕУ.
То је проблематичан захтев јер, ипак, пет од 27 држава ЕУ није још признало Косово, а и велике земље овог света, као Кина, Индија, Бразил и Русија, такође, нису. Управо би Немци, због властитог историјског искуства, требало да имају разумевања за тешку унутрашњу политичку ситуацију владе у Београду.
Није ли било потребно после Другог светског рата бесконачно много времена да се отрпи губитак немачких источних области и није ли трајало 20 година док је Западна Немачка била спремна да закључи први уговор са неомиљеном ДДР?
Од Београда се сада, међутим, захтева да губитак Косова, које се културно и историјски сматра колевком српства, у кратком року потпуно "свари" и да, такође, прихвати косовске државне симболе - заставу и грб - на заједничкој граници.
Важно је да Немачка и друге земље ЕУ, по могућности већ у пролеће, Србији доделе статус кандидата, јер демократе у Београду, који су пре 11 година устанком срушили режим деспота Слободана Милошевића, морају добити "ветар у леђа".
Иначе, они би следећег маја могли да изгубе изборе од националиста, који су јаки као и пре. Тадићу је хитно потребна подршка споља у његовом проевропском курсу.
Мира ће бити када сви народи нађу своје место у ЕУ. Српске демократе морају да се надају охрабрујућем сигналу, како би могли даље да реформишу своје друштво.
Немачки вето лош сигнал Србији
Посетом Косову, Меркелова је скренула пажњу на кризни регион Балкана. Немачка је била водећа при закључку самита ЕУ да се Србији, за сада, одбије статус кандидата и сада је време да се та позиција промени.
У сенци дужничке кризе, Брисел је понудио слику сабласне симболике - шефови држава и влада ЕУ на свечаној церемонији потписују приступни уговор са Хрватском, а истовремено се једном другом кандидату са Балкана окрећу леђа.
Србија, најважнија нација у евопском класичном кризном региону и даље није добродошла као кандидат. Пре свега, вето Берлина, био је тај који је проевропској влади председника Тадића спречио приступ ЕУ.
Немачка страна сумњичи Београд да подржава испаде српских националиста на северу Косова. Тако насилна дела нису показатељ добросуседске сарадње и обавеза је Меркелове да такве нападе на немачке војнике спречи.
Ипак, већина држава ЕУ била би спремна да награди Београд статусом кандата због реформи, прилагођавања западноевропским нормама и сарадње с Хашким трибуналом. Уосталом, Европска комисија препоручила је позитивну одлуку.
