Уместо фебруарског пролећа, за викенд јака зима

Срећом, неће дуго потрајати јер нас већ од средине идуће недеље очекује поновни пораст температуре, кажу метеоролози.

Метеоролог у РХМЗ Слободан Совиљ рекао је да се у току ноћи очекује наоблачење с кишом, а сутра захлађење најпре у северном делу земље, а онда и у осталим крајевима. На планинама се очекује снег.

Према прогнози РХМЗ, у петак можемо очекивати кишу, која ће потом прећи у снег.

На планинама ће бити снега уз мање повећање висине снежног покривача, а крајем дана и увече киша ће прећи у снег понегде и у нижим пределима централне и јужне Србије, док се на северу очекује престанак падавина и постепено разведравање.

Дуваће умерен и јак северозападни и северни ветар.

У суботу нас очекује ветровито време, ујутру слаб и умерен мраз, током дана на северу и западу претежно сунчано, у осталим крајевима умерено до потпуно облачно местимично са снегом уз формирање мањег снежног покривача, а понегде и у нижим деловима.

Крајем дана очекује се престанак падавина и слабљење ветра.

Још сутра ће температура бити између четири и 11 степени, а увече, у току ноћи између петка и суботе очекује се већи пад температуре.

За викенд се може очекивати јутарњи мраз, од минус 7 до минус 2 степена, а у недељу чак минус 10 степени у неким местима.

Максимална температура биће око или мало изнад нуле, каже Совиљ.

У недељу се очекује хладно јутро са слабим и умереним мразем, пре подне претежно сунчано, а после подне пролазно наоблачење, понегде са кишом и снегом.

Од среде скок температуре 

У првој половини идуће недеље очекују се температуре од три до осам степени, а од четвртка опет пораст температуре, изнад 10 степени.

Совиљ каже да се у марту очекују температуре изнад просечних вредности и да ће такозвано "позитивно одступање" бити за око један степен.

Он наводи да се драстичне промене времена праћене наглим порастом и падом температуре могу очекивати и током марта и априла.

У РХМЗ истичу да је такво време карактеристично за овај период, односно крај зиме.

Климатолог Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду каже такође да су једна од слика климатских промена управо драстични "скокови" из топлог у хладно време.

"То често буде драстично и у условима измењене климе можемо и у будућности очекивати нагле скокове и падове температуре", рекао је Ђурђевић.

Он је као пример навео да је субјективни осећај да је јануар био хладнији него ранијих година, али да је гледајући по температурама ипак био топлији у односу на просек.

Приметно је, каже, да овај део региона "иде" ка топлијем режиму, са повременим захлађењима.

"Клима је толико померена да нам се не може десити не знам колико хладна зима. Можемо очекивати рекордно топле месеце, као април прошле године, и цела прошла година која је била најтоплија икада у Србији, од када постоје мерења".

Он је подсетио да је април прошле године био топлији од просечне температуре у мају.

Стручњаци РХМЗ измерили су да је априлска просечна температура била 18,7 степени, што значи да су одступања износила скоро шест степени.

Климатске промене утичу на све сегменте друштва

У климатским условима смо се толико померили да месец који треба да буде хладнији, у ствари је топлији и ово није једини пример. Имали смо још месеци са тако великим аномалијама који се дешавају једном у неколико стотина година, каже Ђурђевић.

Како наводи, све учесталије можемо очекивати топлотне таласе, и њих је сада два пута више него раније.

"Од пет топлотних таласа, три су последица климатских промена", указује професор Ђурђевић.

Што се тиче последица климатских промена, Ђурђевић истиче да оне имају утицај на готово све сегменте друштва, посебно погађају пољопривреду, а лоше утичу и на здравље становништва.