Гени крију тајну болести

Истраживања показују да људи од предака наслеђују склоност према више од стотину болести. Сазнање од чега су боловали или болују чланови фамилије многима може помоћи у превенцији од истих проблема.

Није само боја очију наследна, већ и склоност према болестима. Од предака нисмо наследили само изглед, таленат, име, већ и склоност ка више од стотину различитих болести.

Како би стручњаци могли да дођу до "слике могућих обољења", потребно је да свако женско дете добије одговор бар на десет основних питања у вези са здравственим проблемима у фамилији.

Међу важним питањима о историјату болести породице су: да ли је неко од чланова породице патио од срчаних сметњи, да ли постоји породична склоност ка закречењу крвних судова, да ли је неко у породици имао повишен ниво холестерола, јер око 40 одсто жена старијих од 55 година има повећан холестерол у крви.

Такође, веома је важно да ли је неко имао задебљања у дојци јер, примера ради, само у Немачкој годишње од рака дојке оболи 60.000 жена, а 19.000 умре од те болести, при чему је наследни фактор кривац у десет одсто случајева.

Стручњаци сматрају да је за 40 одсто ризик повећан, ако је од рака дојке оболела мајка или сестра.

Такође је важно да ли неко у породици пати од мигрене која је последица сужења мреже крвних судова у мозгу.

Када неко пати од наследне мигрене, себи може помоћи променом начина исхране и повећаним свакодневним кретањем.

Запажена је видна наследност код обољења штитне жлезде, која се проверава крвном сликом и мерењем хормона, а свако одступање лечи се на време медикаментима или операцијом.

Душевне болести су наследне колико и болести тела и зато је неопходно да се у оваквим ситуацијама особа обрати психијатру или психологу, јер само он може да одреди праву дијагнозу и терапију.

Научници нису сигурни да се страст према нечему, на пример алкохолу, дроги, никотину или злоупотреби лекова наслеђује или је ствара атмосфера у којој дете одраста.

Мећутим, зна се да су тој склоности за 50 одсто већем ризику изложенија деца алкохоличара или наркомана, иако се не може тврдити да се ради о генетској или социолошкој појави.

Ако стално гледа пијанце или зависнике око себе, вероватно ће у жељи имитирања дете то и само постати, сматрају стручњаци и истичу да свако мора себе да посматра и ако осети да му се таква опасна страст јавља треба на време да је спречи.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 18. јул 2009, 21:05)
anonymous [нерегистровани]

PIH.

Otkada znam da nosim gene 200 god,to nije nista novo.
Svaki normalan covek to treba da pretpostavi,da je to tako.
M ozda sam ja nadprosecne intelegencije , MOGUCE