"Бенседин" у борби против кризе

Према неким проценама, грађани Србије, како би лакше пребродили проблеме, годишње попију и до 30 милиона кутија лекова за смирење, попут „бенседина" и „бромазепама".

Спас од неизвесности у време кризе грађани Србије најчешће налазе у неконтролисаном узимању „бенседина" и „бромазепама", лекова из групе бензодијазепина који их смирују и помажу да преброде проблеме.

То потврђују и подаци из Републичког завода за здравствено осигурање.

У првој половини ове године на рецепт је издато око пет милиона кутија ових лекова, што је за девет одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Ситуација је слична и у земљама у окружењу Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији.

Исто је било и у другим транзиционим земљама, Бугарској, Румунији или Словенији, где у последње време потрошња драстично пада.

Таблете које смирују напетост, опуштају мишиће и централни нервни систем имају репутацију лекова који решавају све проблеме и дилеме, пре свега захваљујући свом високом седативном дејству.

Медицински стручњаци тврде да га подједнако користе све старосне групе становништва кад год се нађу у животној „минус" фази.

Срби нису изузетак када је реч о масовном коришћењу лекова за смирење.

И без рецепта 

Резултати обимних медицинских студија западноевропских земаља показују да чак 17 одсто популације користи неки од лекова из групе бензодијазепина, као што су „бенседин", „валијум" или „бромазепам".

У Србији се не зна прави и коначан број издатих и продатих кутија лекова за смирење.

Иако не би смело, поједини приватни апотекари масовно продају ове лекове без лекарског рецепта.

Зато се процењује да број кутија ових лекова које грађани Србије попију износи годишње и до 30 милиона.

Бензодијазепини припадају групи психоактивних лекова који се најчешће преписују како би пацијенту помогли да превазиђе бол и анксиозност или омогућио лакши сан.

Редовна употреба током дужег периода може довести до толеранције на бензодијазепине, али и зависности од тих лекова.

Уживаоци дрога злоупотребљавају лекове из те групе у немедицинске сврхе да би доживели стање слично алкохолној интоксикацији.

број коментара 2 пошаљи коментар
(понедељак, 28. сеп 2009, 22:59)
anonymous [нерегистровани]

Razgovorom protiv bolesti

Psiholog nikako ne bi smeo da prepisuje lekove...

(четвртак, 20. авг 2009, 18:05)
anonymous [нерегистровани]

Tužno je ali

Jeste tužno, ali ako bi svratili do psihologa ovi bi većini prepisali iste te lekove, jer oni realno jesu depresivni, i to sa razlogom koji ne mogu da izmene.