субота, 29. нов 2008, 19:09 -> 19:22
Брза храна и Алцхајмерова болест
Мишеви који су током девет месеци храњени брзом храном имали су знаке развоја протеинских плакова на мозгу, карактеристичних за оболеле од Алцхајмерове болести.
Исхрана богата масноћом, шећером и холестеролом може да повећа ризик од појаве најчешћег облика деменције - Алцхајмерове болести, показало је истраживање које су спровели шведски стручњаци са Института "Каролинска".
"Након прегледа мозгова мишева, установили смо присутност хемијских промена налик променама које су присутне у мозгу оболелог од Алцхајмерове болести", истакла је Сузане Аткерин, истраживач Центра за истраживање Алцхајмерове болести при Институту "Каролинска".
Према њеним речима, висок унос масти и холестерола у комбинацији са наследним фактором може утицати на неколико супстанци у мозгу, што, опет, може довести до развоја Алцхајмерове болести.
Алцхајмерова болест није излечива и најчешћи је облик деменције међу старијом популацијом.
Мозак пацијента који болује од Алцхајмерове болести има карактеристичан облик са абнормално обликованим протеинским плаковима и фибрилама.
Овај облик немају сви делови мозга и најчешће утиче на делове мозга који су задужени за мишљење, памћење и говор.
Најновији лекови усмерени су на уклањање грудвица бета амилоид протеина (beta amyloid) које се стварају у мозгу, међутим, научници интензивно трагају и за терапијама којима би могло да се утиче на токсичне наслаге настале нагомилавањем тау протеина.
Варијација гена
Током истраживања, Аткеринова је, заједно са тимом стручњака који је предводила, посебну пажњу обратила на анализу варијације гена апо Е4 (apoE4) која је присутна код 15 до 20 одсто оболелих од Алцхајмерове болести.
Присутност генске варијације означена је као ризик од обољевања од Алцхајмерове болести, а сам ген учествује у транспорту холестерола.
Аткеринова је проучавала мишеве код којих је генетским инжењерингом креиран ефекат варијанте људског гена, а затим им је исхрана била богата масноћама, шећером и холестеролом током девет месеци.
Оброци које су мишеви добијали, били су осмишљени тако да по нутритивној структури буду што сличнији оброцима брзе хране.
Хемијске промене у мозговима мишева указивале су на абнормално таложење тау протеина, док је холестерол из хране утицао на смањење нивоа другог протеина који учествује у памћењу, објаснила је Актеринова.
"Резултати истраживања дали су неке смернице превенције ове болести", рекла је Аткеринова, истичући да су додатна испитивања у тој области неопходна.
