Како напунити потрошачку корпу

Становници Европске уније за храну издвајају од 17 до 20 одсто кућног буџета, а Срби безмало половину примања.

Трочлана породица Маринковић, Рајна, Саша и петогодишњи Давид, живе од две просечне плате, које у Крушевцу многи прижељкују. Иако су се због кризе одрекли летовања и излазака, свесни су да је лакше подносе него већина њихових суграђана.

Рајна каже да памте и боље дане и да им много значи помоћ са села: "Моји родитељи нам дају поврће, воће и месо, па су нам издаци за храну знатно мањи. Сигурно нам, само на име уштеде на куповини меса, месечно остаје цео рачун за струју или грејање."

Они који немају помоћ са села, а таквих је знатно више, много брижљивије воде рачуна о кућном буџету. Сезонске намирнице купују на зеленим пијацама где је понуда богатија, а цене прихватљивије. У трговинама ценкања нема, па се продавци на различите начине довијају да купце задрже.

За разлику од великих трговинских ланаца који имају много више начина да се са конкуренцијом боре, мале продавнице више осећају терет опште беспарице.

Бранимир Обрадовић који у насељу Уједињене нације већ 15 година води самосталну трговинску радњу каже да је сваким даном све теже:

"Народ све више плаћа кредитним картицама или чековима. Углавном купују основне намирнице хлеб и млеко, али и цигарете. Гледају људи и друге артикле, али се теже одлучују да нешто купе." 

Са кризом расте и број добављача који свакодневно долазе у радњу и нуде робу. Али то много не значи, јер су за мале радње рокови плаћања кратки, а продаја слаба.

Боље дане прижељкује и 15.500 незапослених Крушевљана, и они који раде , али и они који од њихове милостиње живе. 

Малишани који свокодневно сачекују Крушевљане пред једним од супермаркета кажу да је криза смањила дарежљивост.

Према последњим статистичким подацима, за потрошачку корпу потребно је издвојити 55.500 динара, а просечна септембарска зарада у Крушевцу је 32.200 динара. Са платама које имају остаје им, како кажу, само да чекају најављена новогодишња снижења.