Француски орден ужичкој професорки

Француски орден реда Академске палме у рангу витеза, који је установио Наполеон 1808. године, ове године додељен је научном саветнику Археолошког института САНУ Вујадину Иванишевићу, судији Уставног суда Србије Горану Илићу, лектору за српски језик Универзитета у Стразбуру Срђану Адамовићу и професорки француског језика Ужичке гимназије Борки Весовић.

За престижно одликовање француског Министарства просвете, а на предлог амбасаде, Борки Весовић препорука су били бивши ђаци који су пред комисијама за доделу стипендија за мастер студије у Француској показали одлично знање језика и перфектан изговор.

Иако је француски други страни језик у Гимназији, а већина ученика почиње да га учи тек после завршене основне школе, захваљујући вештом споју наставних и ваннаставних активности њихове професорке успех ретко изостаје.

Професорки Борки Весовић ово признање много значи: "Мени је стварно велика част и драго ми је зато што то значи да мој рад има неког смисла и да негде остављам траг."

Развијање љубави према француском језику и култури

За протеклих двадесет година, из сваке генерације најмање петоро ученика је уписивало студије француског, а Ивана и Анђела су међу овогодишњих осморо матураната који ће то покушати.

"Она на прави начин усмерава своје ђаке, и ради са нама сваке недеље на додатним часовима", каже Анђела Васиљевић. "Спремамо се за ДЕЛФ, међународни испит који је валидан овде, али и свуда у свету."

Уз ДЕЛФ диплому француског Министарства просвете, која се до прошле године стицала само у Београду, ужички гимназијалци поносно додају да су, захваљујући ентузијазму своје професорке, домаћини већ чувених француских вечери које се одржавају на пролеће.

"Обично буде нека занимљива презентација о Француској", каже Александар Јовановић, матурант ужичке Гимназије, "прошле године је било о француској чоколади, о шампањцу, сиревима, нека прича која прати информације из те земље."

Професорка Борка Весовић заслуге за приређивање француских вечери приписује својим ученицима:

"Ја пустим да ме они носе, колико они траже ја толико дајем. Они толико већ воле то француско вече да некад, кад ја посустанем они су ту. Инсистирају да те вечери припремимо и одржимо."

Приметили су то и у француској амбасади, номинујући професорку за орден који се не додељује сваке године, већ само када то појединци заиста и заслуже.