Казан у дванаест и пет

Према подацима Министарства за рад и социјалну политику, сваки десети грађанин Србије живи са мање од 8.544 динара месечно.

Највише је угрожено становништво централне Србије, јер чак 12% становништва на том подручју живи испод линије апсолутног сиромаштва.

Ситуација је тешка и у Крушевцу у којем су примања испод републичког просека, број незапослених велики, а од некада моћне привреде мало шта је остало.

Захваљујући Црвеном крсту који брине о раду народне кухиње, проблем најугроженијих категорија становништва у овом граду је донекле ублажен.

Свакога дана, тачно у подне, пред вратима Прве месне заједнице у Крушевцу окупљају се жене, деца, старци, али и они који то још, бар по годинама, нису а које је живот гурнуо на дно социјалне лествице. Иако радно способни, они су немоћни да себи и својим породицама обезбеде пристојан живот.

Милош Добрева је "расељено лице", са Косова, из Приштине. Корисник је народне кухиње последњих 4-5 година:

"Мени ово значи доста, јер имам 12 чланова породице. Не ради нико, зато нам ова помоћ значи, не мало већ заиста много."

Иако му следују само четири оброка, Добрева каже да је и тиме задовољан: "Боримо се да преживимо. Цепамо дрва, копамо... Ја сам 64. годиште, али чини ми се као да имам триста година... Ипак, знам да може да буде и много горе."

Са посудама у рукама, стрпљиво чекају дневно следовање - половину хлеба и кутлачу топле, пиринчане чорбе.

"Само да не умрем од глади"

За неке од њих то је једини оброк који ће тог дана појести.

"Имам два сина, али и они једва за себе да имају", објашњава Зорица Јетренић. "Зато долазим овде, да њих не оптерећујем. Није лоша храна. Битно ми је да има да се једе, да не умрем од глади."

У сличној ситуацији је и Велимир Тодоровић, који живи са сином и снахом: "Они не раде. Тешко нам је. Храна је добра, увек има кувано. Ја сам у инвалидској пензији и примам само 8.000 динара месечно. Док платим све дажбине не остане ни за ‘леба."

Допремљени оброци подељени су брзо. Сувишног задржавања пред вратима није било. Одлази се журно због радозналих погледа пролазника, због наше камере, али и због осећаја горчине, туге и немоћи да се животне недаће победе, бар у овом тренутку.

Народна кухиња у Крушевцу ради већ десет година. Према речима Миломира Петронијевића, секретара Црвеног крста у Крушевцу, на четири пункта у граду свакодневно се подели 600 оброка:

"То, за сада, задовољава потребе града и ближе околине. Рад народне кухиње се са 10-13 милиона динара годишње финансира из буџета града Крушевца и донација Црвеног крста Србије, Министарства за рад и социјалну политику и Министарства за локалну управу."

Међу корисницима кухиње су појединци али и читаве породице, људи који нису способни за привређивање или који су стицајем неких околности доведени у ситуацију да не могу себи да обезбеде ниједан оброк дневно.

Поражава податак да трећину корисника народне кухиње у Крушевцу чине деца, али и да је ситуација на сеоском подручју знатно тежа.

На територији града Крушевца постоји 101 насељено место, и у сваком живи бар једно социјално угрожено лице или породица којима је помоћ неопходна.

Услова за рад народних кухиња на селу, за сада, нема па се у Црвеном крсту Крушевца, у сарадњи са Градском управом, труде да за сеоска подручја повремено припреме прехрамбено-хигијенске пакете социјалне помоћи.