Горку жетву меда засладила цена

Ове године у Србији је произведено мање меда него лане, али је зато откупна цена већа.

Велике осцилације температуре, посебно суша, однеле су скоро половину планираног приноса меда. Банатски  пчелари су очекивало више од 30 килограма меда по кошници.

Од планирана два вађења меда "на сунцокрету", то је урађено само једном, јер су се појавиле неке сорте сунцокрета које уопште не меде.

Према речима Нандора Тормана, пчелара из Мужље, сунцокрет не даје принос меда када су температуре око 40 степени целзијуса.

На тржишту меда у Србији у последње две године откупна цена килограма багремовог меда је удвостручена, и сада је 330 динара. Разлог је већа тражња у Европској унији, која цени квалитет српског меда, што није случај са другим државама.

Добри услови за производњу меда и заснивање нових пчелињака

На европском тржишту појавио се мед из Аргентине и Кине, у којима је регистрован полен генетски модификованих биљака.

"Код нас тога нема, јер се у Србији не гаје ГМО биљке", истиче Душан Маринков, председник Удружења пчелара „Миливоје Бугарски" из Зрењанина. "Багремов и сунцокретов мед из Србије је изузетно доброг квалитета и цењен на европском тржишту."

По статистичким подацима, у Србији има око 320.000 кошница, а постоји услови за још бар 80.000.

Пчеларство је професија која уз релативно мала улагања може обезбедити пристојан живот породици и прилика за оне који су остали без посла. Помоћ пружа Министарство пољопривреде субвенцијама за опрему, а покрајински Фонд за развој пољопривреде Војводине почетком сваке године нуди кредите од 1.000 до 5.000 евра за куповину пчелињих матица, ројева и кошница.