Без батине и бича

Тврђава средњовековног Маглича у Ибарској клисури опасана је већ двадесетак дана скелама и мајсторима који овој грађевини враћају изглед из 13. века. Материјал за реконструкцију допрема се као некада - на леђима.

Маглич је и за мајсторе и даље тешко освојива тврђава. Мора се прво ићи преко Ибра, на сопствени ризик, јер је мост забрањен за употребу. Храбри момци Марко Ромић из села Бигутовац и Ненад Џомић из Лопатнице са џаковима песка на леђима, козјом стазом до врха купастог брда, морају да изнесу и по триста килограма дневно.

Марко каже да нема посла, па им значи да зараде неки динар. До пре неки дан помагао им је  Марко - комшијско магаре, али их је оставио саме, па посао иде спорије.

"Газда је за магаре тражио 50 евра по дану, што је скупо. Ми сада радимо сами за 15 евра на дан", каже Ненад.

Породица Ћорбић годинама ради рестаурације у Италији, али је Слободану Ћорбићу, како каже, враћање Маглича у изворно стање, била животна жеља: "Пресрећан сам што ћу себе и своју породицу да уградим у историју свог краја."

Овај град у Ибарској клисури је, према народном предању, пре 700 година градило локално становништво уз надзор, батину и бич Јерине (Ирине), жене деспота Ђурђа. Историчари се око тога још споре али коначно и без дилеме, ова грађевина ће од наредне године бити део еко-музеја доступан и туристима.

Пројекат је вредан 100.000 евра, а финансира га италијанска Влада и регија Тренто.