Стогодишњакиња из Жучи

Иако нико од најближих не зна колико Калина Даниловић тачно има година, као ни ког је датума рођена, то их не спречава да се сваке године у исто време окупе и приреде јој прославу још једног рођендана.

Ових дана, она је у центру пажње. Дошли су синови, снахе, посећују је родбина, комшије. Сви су ту да обележе још једну годину више у њеном животу. Тим данима се и она највише радује.

Највише воли кад јој дођу деца и пријатељи, каже слављеница, а као највећи успех у животу навопди то што је подигла и извела на пут петорицу синова.

Калина Даниловић је још увек витална и здравље је добро служи, а здравствени картон у куршумлијском Дому здравља отворила је тек прошле године.

Нема посебног рецепта за дуговечност: "Јели смо шта смо имали, а ракију никад нисам пила."

Матичне књиге рођених су уништене и нема никаквог трага о години рођења Калине Даниловић. Њен син Гвозден тврди, на основу сведочења мештана, да је сигурно рођена пре датума уписаног у личној карти: "Стари људи који више нису живи увек су говорили да је много старија, можда и десетак година."

Прве комшије и рођаци, Ратомирка и Миодраг Даниловић, кажу да су деценијама упућени једни на друге и да их она, упркос годинама и сада увек испрати и дочека: "Бака је паметна, искрена, поштена, и волимо да се дружимо са њом."

Иако живи сама, Калина каже да је срећна јер је често посећују синови, који је и издржавају, пошто нема других примања. Повремено се виђа и са рођеном сестром, која живи у суседном селу Селова, и такође има близу сто година.