Странци у Јаловику

Пре три године, Немица Вивијен Шедлер и њен супруг Боудвин Когелс, Холанђанин из Амстердама, одлучили су да своју будућност граде у Јаловику, селу владимирачке општине.

Повољна цена за кућу и 3 хектара плодне земље у Посавини, били су им пре три и по године довољни да се одлуче за нови дом. Оглас су пронашли лакше него Јаловик.

Некада странци који су изазвали чуђење и недоумице мештана, данас су  узорни пољопривредници, којима ни шестомесечна беба не ремети свакодневни рад на фарми.

Производњу су проширили на десет хектара, објашњава поносно Вивијен Шедлер: "Имамо доста животиња, бушу краву, сјеничку овцу, козу, мангулице, тако да смо задовољни напретком."

Уместо у покућство, све што су од здраве хране зарадили, улагали су у земљу и пољопривредне објекте.

"Радимо од ујутру до увече, по цео дан радимо", каже Боудвин Когелс, филозоф по образовању. "Научили смо српски, али не можемо да научимо да пијемо шљивовицу - то не можемо."

Осим језика, научили су и да се помоћ не тражи за верске празнике. Чести гости, волонтери из целог света на њиховој фарми, више нису ништа необично у селу. Флора Плоч, студенткиња хидрологије из Аустрије, каже да помажући на фарми прикупа енергију.

Циљ фармера из Јаловика је да имају тридесет хектара земље и, поред чланства у међународним фондацијама, буду и огледна фарма за органску производњу у Србији. 

"Требало би да имамо стални боравак, како бисмо могли да добијемо лична документа и да региструјемо пољопривредно газдинство", каже Вивијен Шедлер.

Тада би могли и да конкуришу за субвенције државе. Њен супруг сматра да више не би требало да буду странци у земљи, у којој им је дом и у којој вредно раде:

"Овде смо купили кућу, овде живимо, радимо цео дан смо ту, живимо као да смо странци, не можемо да региструјемо кола, не добијемо лична карта, не можемо да региструјемо гости и за све то платимо хиљаду евра годишње."

Због тога не могу ни да пријаве малу Карлу Рубин. Још нису добили ни документ о холандском држављанству, а желели би да њихова ћерка има и српско.

Ако је неко то заслужио, кажу Вивијен и Болдвин, онда је то њихова ћерка, једина права Јаловичанка, која је марта ове година рођена у њиховом сеоском дому.