Радојкино коло

Радојка Живковић, уметница која је својим колима и песмама немерљиво обогатила националну музичку културу, ванредни музички таленат наследила је од оца Тихомира Томића, познатог учитеља хармонике.

Два најбоља ученика Тике Глободерца, његова ћерка Радојка, коју су у најранијем детињству прозвали чудом од детета, и Тине Живковић постали су нераздвојни животни и музички дует. Њима у част у Глободеру крај Крушевца прошле године установљена је манифестација "Радојкино коло".

Радојка  је заслужила да, и после физичке смрти, и даље живи бар нешто што је оставило трага у њеном животу и животу других, каже мр Зоран Живковић, син Радојке и Тинета Живковића:

"Ова манифестација има смисла утолико што представља неговање традиције, та искра вреди, она се шири. Као што се и ружне ствари шире, тако се и лепе шире, а ово је једна од таквих."

"Народ овог краја, у жељи да очува име и дело Радојке и Тинета Живковића, који су оставили неизбрисив траг на нашој музичкој сцени, и да сачува добре народне традиције, одлучио је да уради нешто овако", објашњава Предраг Шљивић, члан организационог одбора "Радојкиног кола 2011".

Јединствена, препознатљива и непоновљива

Читав радни век Радојка  је остала  верна једној продукцијској кући, Радио-телевизији Београд, у којој и данас за њено стваралаштво показују безрезервно поштовање.

Њен последњи јавни наступ био је 2000. године, а телевизијско представљање 2002, само два месеца пре него  што ће се од свих заувек растати у 79. години живота.

"У Србији је хармоника национални инструмент број 1. Тешко је набројати стотине хиљаде добрих хармоникаша попут Миодрага Тодоровића Крњевца, Јовице Петковића...  Али једна се хармоника разликовала од свих у Србији - хармоника Радојке Живковић", наглашава Љубиша Павковић, дугогодишњи уметнички руководилац Народног оркестра Радио-телевитије Србије:

"Она је била романтик, имала је сензибилитет музицирања који је био редак. Она је причала на хармоници. Она је миловала душу. Она је преточила те ноте у једну причу и та прича је трајала онолико колико је и она живела. Била је заљубљеник а то се не може лако постићи. То је божји дар. На снимку са хиљаду хармоникаша, свако ће с лакоћом препознати хармонику Радојке Живковић, а то је у музици и најтеже. Она је имала врхунски стил. Била је нешто што се рађа у стотину година."

Након прве вечери, на којој се публици у Глободеру представило стотинак извођача - хор "Свети кнез Лазар", солисти, инструменталисти и фолклорни ансамбли, у завршници манифестације "Радојкино коло" , у порти цркве Вазнесења Господњег, одржано је такмичење младих хармоникаша.