Најмлађи херој Церске битке

У борбама код села Добрића, 5. августа 1914. године, погинуо је најмлађи јунак Церске битке ученик шестог разреда Друге београдске гимназије Станислав Сташко Сондермајер.

Са жељом да његово херојство сачувају од заборава, мештани Богосавца, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен.

"Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части", записао је о Сташку Сондермајеру његов професор Ибровац.

Васпитаван у патриотском духу, син уваженог хирурга и санитетског пуковника, Романа Сондермајера и Станиславе Ђурић, имао је 16 година када је букнуо рат. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио.

"Много су волели српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио овде негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку", каже Станисављева снаха Загорка Сондермајер.

Одређен да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника.

"Жене, сестре, мајке Богосавца, изашле су на бојиште и нашле младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где почива", каже Милорад Маринковић из Богосавца.

У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту.

"То што је учинио Сташко Сондермајер, да са својих 15-16 година оде у добровољце, не би ни неки старији људи. Врло сам поносна", каже Мила Иванишевић, Сташкова унука.

Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији део се, по одобрењу породице објављује први пут: "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И с тобом заједно, ја сам волела Србију".