Принос малина преполовљен

Временске непогоде један су од главних проблема произвођача малина. Последње невреме у ивањичком крају нанело је штету на 1.800 хектара усева.

Овогодишњи приноси према оцени ивањичког удружења "Виламет'',  биће упола мањи него прошле године, јер је у неколико наврата невреме уништило засаде.

Процењује се да је у општини Ивањица под малином више од хиљаду и двеста хектара.

Прошле године иначе, убрано је између 12 и  13 хиљада тона тог воћа, а овогодишња берба почела је прошле недеље.

Председник скупштине удружења ‘'Виламет'' у Ивањици Милозар Ћурчић у насељу Свештица под малином има два ипо хектара. Ове године град му је уништио око 30 одсто засада, па, како каже, очекује знатно лошији квалитет.

Ђурчић каже да ће му и принос у малињаку бити мањи него прошле године када је убрано око 15 тона. Ангажовао је, каже, мање берача, јер се брине како ће их платити, а понуђена откупна цена једва се уклапа у његове трошкове.

"Морам раднике платити када заврше бербу. Једне године ми се десило да су завршили бербу, а ја динара нисам наплатио за малину. Морао сам да позајмим паре, да дигнем кредит да би платио раднике да иду на време кући'', каже Ћурчић.

Берач малина Савић Божидар каже да преко дана ради, а увече размишља да ли ће га газда плати.

Ћурчићи гаје малину већ тридесет година. Прошле године  по приносима били су други у Србији, па су и проширивали производњу.

Ни Уредба о субвенционисању трошкова складиштења малине, им не иде у прилог, јер како истичу, до првог јавног складишта које је удаљено више од 30 километара немају рачуна да превозе воће.

И поред конкуренције и велике понуде, наша малина је високо цењена у Европи.  Ових дана Ивањица је била домаћин групи произвођача, прерађивача али и купаца из 33 земље света. На стручном скупу чули сусе позитивни коментари.

Представници Пољске на пример, која је уз нас највећи произвођач у Европи,  признају да Србија има веома добар квалитет малине. Похваљене су сорте као и коришћење агротехнике.

"Мислим да сте у Србији  у предности над Пољском,  јер берба креће две до три недеље раније, па се због тога наше производње могу подржати'', каже Станвслав Плута из Пољске.

Чилеански малинари имају највећу производњу овог воћа у свету. Тамо се малине беру два пута годишње, а квалитет српске малине изазвао је дивљење гошће из јужне Америке.

"Импресионирана сам квалитеом и сортама које сам видела. Одлично су одгојене. Постоји разлика у систему гајења, али је на крају производ исти'', каже Пилар Банадос из Чилеа.

Оваква окупљања помажу произвођачима да размене искуства у производњи воћа које је веома тражено на светском тржишту.