Мрежом против града

Иако импровизоване, противградне мреже заштитиле су неколико малињака и у њима има шта да се обере. Произвођач из Церове Драган Недељковић противградне мреже користи већ три године. "Успешно штити од града, а штити и од високих температура", каже Недељковић.

Само један воћњак у ариљском крају заштићен је правом противградном мрежом - за хектар јабуке коштала је око 15 хиљада евра.

Радојко Луковић из Иновационог центра за пољопривреду из Ариља каже да је боље смањити површину за хектар, подићи противградну мрежу и направити сигурну производњу за дуги низ година него радити велике површине без заштите.

Уз помоћ фондова Европске уније, Ариљци за следећу годину планирају заштиту још шест хектара. Председница Општине Ариље Мирјана Авакумовић каже да та општина ради пројекат "Малина преко граница", који је реализован уз помоћ ИПА фондова.

"Пројекат је вредан 250 хиљада евра, укључено је 20 домаћинстава која ће добити противградну мрежу", каже Мирјана Авакумовић.

И Министарство пољопривреде, кроз субвенције за подизање вишегодишњих засада, подстиче и градњу заштите од града.

"Министарство пољопривреде за пољопривреднике који се одлуче на овакву инвестицију, нуди, у сарадњи с комерцијалним банкама, субвенционисани кредит са роком отплате од три године, са каматном стопом од осам одсто на годишњем нивоу и са периодом отплате који може да гарантује стабилност у новчаним приходима пољопривредног произвођача", објашњава Милош Миловановић, помоћник министра пољопривреде.

Већ пету годину Министарство преузима и 40 одсто трошкова осигурања, па се број пољопривредника који то користе повећава.

Миљко Симовић из Драгојевца каже да се каје што није осигурао није осигурао цео малињак. "Имам три хектара малина, а осигурао сам око два", наводи Симовић.

Већина ариљских воћара нема ни мреже ни осигурање. За неке је прескупо, неке нејасно и компликовано јер су у питању мање површине, скромнији приходи, али и старачка домаћинства у удаљеним селима, па су овакве последице града неминовне.