Крушевачки Виновдан

У старој српској престоници у јуну се, осим Видовданских свечаности, приређује и фестивал вина. Упркос финансијским потешкоћама, а уз подршку винара из Жупе и читаве Србије, у Крушевцу је одржан 4. Виновдан.

За четири године, колико се у Крушевцу одтжава фестивал вина, винска култура у подигнута је на виши ниво. Из године у годину, све је више посетилаца који трагају за добрим вином.

 

"Пробао сам неколико вина и просто не знам шта да одаберем", каже један од гостију. Крушевљани су оставили пиво и окренули се природним пићима, каже Александри Гогић: "Одушевљена сам оваквом посетом и драго ми је што људи уживају."

Насупрот све већој заинтересованости потрошача, произвођачи тврде да винарство у последњих годину-две стагнира. Капацитети за производњу су постали мали, а обећаних програма за проширење још нема.

Винари очекују веће разумевање државе

Ове године ресорно министарство укинуло је субвенције за набавку опреме. "У Словенији и Хрватској то се јако добро субвенционише и винари тамо напредују", наводи Милан Спасић, винар из Тржца:

"Док се ми возимо у фићи они возе ламборџини. Имају потпуну подршку државе у изградњи нових објеката и подизању засада, освајању нових тржишта. Ми ни у својој земљи нисмо конкурентни винима из увоза, а да не говорим о страним тржиштима."

Винари су схватили да морају заједно да раде да би постигли најбоље резултате, каже Драган Стефановић, организатор Виновдана: "Свако је постигао нешто што је добро у свом домену и нема разлога да то чува за себе јер је свако направио свој бренд."

Мина Пантић из Трстеника диплому дипломате одложила је на неко време како би промовисала породичну винарију. Млада власница винарије каже да жене на Балкану имају суптилност али и да су научиле да се изборе са мушким светом:

"На почетку је било тешко, али сам се временом уходала. Лепо сам се снашла. Сви смо ми колеге и лепо се дружимо, иако многи мисле да смо пре свега конкуренција."

Више од фестивала

Оно што, осим већег броја излагача и добре атмосфере, карактерише овогодишњи фестивал јесу млади љиди који настављају породичну традицију.

"Брат и ја смо седма генерација винара у нашој породици", објашњава Милош Рајковић, винар из Злегиње. "Излагали смо у иностранству са аутохтоним сортама, тако да смо се трудили да једним таквим приступом понудимо свету нешто чега тамо нема. Кабернеа и шардонеа има свуда, а прокупца и тамјанике само у Жупи."

Промовисање најбољих српска вина и подизање винске културе и даље је идеја  водиља овог фестивала. Виновдан ће наставити да живи због произвођача који су своју судбину јасно одредили и везали за земљу, чокоте и вино.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи