Пас водич - ослонац за слепе

Пас водич, велика је помоћ слепим особама. Лесковчанин Зоран Величковски још од 1985. године бели штап заменио је псом водичем. Зоранова сигурност и ослонац већ 12 година је "лабрадор" Лора.

"Колики је његов значај и улога у животу то знају само слепе особе које се крећу уз помоћ пса", каже Зоран Величковски.

За пса водича је, како каже, чуо у једној немачкој породици недуго после несреће која му се догодила у студентским данима. Тешком муком набавио је немачког овчара из признате загребачке школе за специјалну дресуру тих паса. "Први кораци", каже Зоран, "нису били лаки".

"Ти први кораци били су заиста тешки. Треба времена да се навикнете, опустите, а сада идем са њим као у шетњу", каже Зоран.

Наредна три пса дресирао је сам. На ред је сада дошла петнаестомесечна Реа која ће стару и већ уморну Лору у потпуности заменити за осам до девет месеци, после више од годину дана упорног рада.

"Сваки пас има свој карактер, па захтева и другачији приступ. Реа је брз, експлозивни пас што мени и одговара", каже Зоран.

Захваљујући псу водичу Зоран стиже до педесетак локација у граду. Радио је више од две деценије, а сада је у пензији. Води нормалан породични живот и често посећује своје пријатеље.

Дивна Аранђеловић, Зоранова пријатељица каже да бар једном недељно Зоран дође до ње, а некада и чешће.

Годинама је, каже Зоран, покушавао да преко Савеза слепих и код нас заживи школа за дресуру како би обучени пси били поклањани слепим људима.

Снаге за ту борбу више нема, али верује да ће се свест о значају кретања слепих особа на овај начин и независности коју са псом добијају коначно пробудити.