Истинска катарза у новопазарском позоришту

У Регионалном позоришту у Новом Пазару, у којем иза сваког чина сваке представе одјекује громогласан аплауз, остаће запамћена премијера "Хасанагинице".

Мало је позоришта у Србији која се могу похвалити распродатим улазницама за сваку представу. Још је мање позоришних ансамбала са просеком испод 25. година. Регионално позориште у Новом Пазару то може. Најстрожи критичари би, можда, рекли да ипак нису све представе савршене, да глумцима недостаје искуства.

Тачно је да су глумци Регионалног позоришта млади - али млада је и публика. Немамо прецизне податке, али рекло би се да је просек такође око 25 година. А када сензибилитет толико младе публике додирне драма заснована на балади из 17. века, реч је о истинској уметности.

Премијера "Хасанагинице" по тексту Љубомира Симовића, у режији Андријане Виденовић више је од одличне представе.

"Нови Пазар је савршено место за разумевање ове баладе"

Глумци у Регионалном позоришту успели су да им пренесу и лепоту у трагичност дела које неумољиво саопштава да је све пролазно и нестално осим људске сујете и охолости, и да је патња вечна.

Нови Пазар је савршено место за разумевање ове баладе, рекла је Андријана Виденовић. И била је у праву. На премијери у Новом Пазару није се могла повући граница између гледалишта и ансамбла на сцени, у представи није учествовала само трупа од дванаест глумаца већ су у њу уграђене, у скоро истој мери, емоције гледалаца у препуној дворани.

Сценом је доминирала бела боја. Све је подређено симболици невиности. Друштвени односи тог времена, одглумљени до перфекције.

У белини симболике представе засијали су Анђела Марић (Хасанагиница), Душан Живановић (Хасанага), Рифат Рифартовић (брат Хасанагинице), Албин Салиховић, Лемана
Бећировић, Сандра Миљковић, Харис Шећеровић, Харис Ђерлек, Семир Гицић,
Емир Плојовић, Вахид Џанковић и Зехра Ајбар. И заслужили су да се сви појединачно наброје.

Анђела Марић (Хасанагиница) многе у публици натерала је да заплачу током сцене у којој је одводе од детета. Душан Живановић је допринео оригиналности Хасанагиног лика до најситнијих детаља. Издвајамо и монолог Рифата Рифатовића, о другом лицу Хасанагиничиног брата, у почетку спремног на све како би повратио углед, бескруполозног, док га раздире жеља да исповеди себе и прикаже се у другачијем светлу.

Представа је посебна и због чињенице да се, поред ансамбла Регионалног позоришта, у њој појављују и студенти Факултета драмских уметности Интернационалног универзитета у Новом Пазару.

Реч критике могла би се упутити само публици. Иако су замољени да искључе своје телефоне, многи то нису учинили. За наук, следећег пута.