Електрана на биогас у Ћуприји

У изградњу електране на биогас у околини Ћуприје српска дијаспора из САД инвестираће око милион евра. Пољопривредници из околине Ћуприје већ праве прве прорачуне шта им се више исплати - класично ратарење или производња биомасе.

Александар Митић до сада је на око 70 хектара гајио пшеницу и кукуруз, а размишља да у будуће сеје суданску траву, сирак шећерац или енергетски кукуруз - биљке које брзо расту и имају велику масу.

"Види се да ту има рачунице и за нас пољопривреднике, а и за њих који ће да крену у производњу биоенергије, односно струје", каже земљорадник Александар Митић.

У производњи биомасе и биогаса нема великих тајни. Поступак је сличан припреми ратарима добро познате силаже.

"Одређене земље имају нафту, неке јаку соларну енергију, неке ветар, а Србија има доста пољана које су врло мало коришћене или се не користе довољно ефикасно", каже представник дијаспоре Војин Лепојевић.

Према Протоколу о сарадњи између општине и дијаспоре електрана на биогас од једног мегавата, градиће се у атару Батинца и имала би сопствену производњу биомасе на 250 хектара, а још 30 тона дневно откупљивала би од земљорадника по фиксној цени у еврима.

Вишак топлоте из генератора грејао би стакленике или град, а хумус као нуспроизвод враћао би се на њиве или продавао на тржишту.

"Општина ће имати највећу корист, јер ће ту бити запослено петнаестак радника, и сигурно ће бити асимилирано између 30 и 50 пољопривредника", каже председник Општине Ћуприја Боривоје Калаба.

После хаварије у "Фукушими" свет ће брже него што се мисли прећи на обновљиве и еколошки чисте изворе енергије. У Немачкој већ има шест хиљада мини-електрана на биогас, а у Чешкој три хиљаде.

Србија је тек на почетку, али са добрим шансама за успех, јер енергетски потенцијал наше земље само у биомаси четири пута је већи од хидроптенцијала, процењују стручњаци.