Жедни поред воде

Пре пуних 35 година, житељи села Дражевац код Алексинца сами су направили водовод при чему су одбили да њихова водоводна мрежа постане део Алексиначке. Због дотрајалости водовода остали су без здраве пијаће воде.

Домаћинство Мирка Николића само је једно од 192 прикључена на сеоски водовод које већ неколико месеци нема воду за пиће.

"Воду носимо из комшилука, јер је немамо већ шест месеци. Планирам да побијем цев, јер ако не побијем цев воде више неће бити пошто Месна заједница није агилна да то одради", каже Мирко Николић.

Рада Вукадиновић из Дражевца каже да је цело село одговорно за несташицу воде.

Од 1987. године мештани су престали да плаћају воду, па пара за поправку све чешћих кварова нема. Мештани су, кажу, спремни да плаћају, али да наплату треба да организује Месна заједница.

Председник Месне заједнице Јовица Драгутиновић каже, да му није пошло за руком да прикупи новац ни за поправку последњег квара.

"Сваком је дата уплатница да може да уплати новац за поправку. Само четворо мештана је уплатило 4.000 динара, а потребно је од 30 до 40 хиљада динара за поправку", каже Драгутиновић.

Мештанин Дражевца Јовица Марковић каже да је у селу опште расуло.

Као и домаћинства, водом се путем хидрофора снабдева и овдашња амбуланта. Због хемијске неисправности, према речима лекара, таква вода није препоручљива за пиће поготово због великог броја септичких јама.

"Ми имамо већ неколико пацијената који су умрли на дијализи. Имамо нове пацијенте са бубрежном инсуфицијенцијом", каже Слађана Рајковић из амбуланте.

Каптажа дражевачког водовода полако се урушава. Базени дражевачког водовода тренутно су празни, а вода из каптаже одлази у Белобрешку реку. На само 50 метара од тих базена налази се дивља депонија.