Козе нема ко да чува

Једине две стране инвестиције, у последњих неколико деценија, у оживљавање сточарства у околини Краљева, после четири године осуђене су на пропаст, а власници фарми на одлазак из Србије.

Брижит Павловић, бивша козарица из Француске, ставила је тачку на своју авантуру у коју је уложила више од 100 хиљада евра. Опремила је фарму за пет звездица, али у општини са замрлом привредом и више од 14 хиљада незапослених, ни за добру плату, каже није имао ко да јој помогне.

"Сама да држим фарму нисам могла, а нико неће да иде да ради на село изгледа, као да је срамота", каже Брижит.

Брижитине комшије у Роћевићима више је од те чињенице зачудио њен оптимизам, јер се овде кажу нико не враћа, ни на своја имања.

Будимир Лазаревић из Роћевића каже да је сам остао на селу и да нема ко да ради. Слично каже и мештанин Божо Јовановић.

Једини, условно речено повратници на село, породица Даутовић, брже су отишли него што су дошли из Италије, како би се у околини Краљева бавили сточарством. Биљана Даутовић се у Метикошима задржала који дан дуже само да затвори фарму и испразни торове у којима је увек у просеку било по 200 оваца.

Биљана каже да не може да верује да је све празно и да су морали да затворе фарму, јер нису имали никакве користи. "Тржиште је било несигурно, а за организовани извоз требало је много више грла оваца", каже Биљана.

Зоран Негојевић из Задружног савеза каже да Министарство пољопривреде, нажалост, није препознало њихове намере и није им помогно са неким већим средствима и субвенцијама.

Даутовићи преко границе крећу од нуле, јер су у ово имање уложили све што су у Италији деценијама стицали.

А рођена Парижанка, која је, слободним речима, своју фарму "Ла коза ностра", преводила као "Наше козе", опстанак у родном крају њеног супруга потражила је у трговини.