Дуга историја дугмета

Изложба "Дугмад из збирке Франца Пајтлера" Покрајинског музеја у Цељу наредних месец дана гостује у Кикинди.

У Галерији Народног музеја изложено је 1.598 дугмади од свих врста материјала, боја и облика, из збирке дугмади Франца Пајтлера која је првобитно имала 60.000 примерака.

Изложба представља историју дугмета које прелази дуг пут од декоративног предмета и статусног симбола до предмета за свакодневну употребу.

"Дугмад се правила од свакојаких материјала,као што су камен, месинг, бронза, затим од дрвета и рогова, а у 20. столећу од пластичних маса", наводи аутор изложбе и пратећег текста Јоже Ратај, кустос покрајинског музеја у Цељу.

Дугмад се губи већ 10.000 година

Дугме постаје неизоставни део одеће и предмет у свакодневној употреби већине људи тек од последње трећине 19. века, али се друштвени статус и даље мерио врстом дугмади која се користи. Није било свеједно да ли је дугме направљено од шкољке, рога, минерала или драгог камења, или од вештачких материјала као што су бакелит, целулоид, вештачка кожа или тканина. Дугмад на изложби представљена је у свој разноврсности облика и материјала, уз историјат и занимљиве приче које их прате.

Поготово је интересантна дугмад од стакла, каже Јоже Ратај: "У време када је краљица Викторија постала удовица, око 1840. године донет пропис о употреби одеће за жалост на којој је дугмад од црног стакла."

Упркос занимљивој технологији израде и модној историји, може се рећи да је и употреба и производња дугмади у осетном паду. Шездесетих година прошлог века дугме је заменио патент затварач, што је дугмету које је уз употребну функцију имало и улогу накита, знатно умањило значај.

Ипак, последњих година угледни модни креатори поново у своје колекције враћају дугмад направљену од природних материјала. То ће свакако обезбедити да предмет који је настао још у праисторији (прва дугмад од ћилибара стара су око 10.000 година) не оде у историју.