Барачки рели

Учесници "Џипијаде" у селу Баре брзо су схватили због чега ово стишко село носи то име. Али, тад је већ било касно да се предомисле и одустану од авантуре.

На прву сеоску "Џипијаду" у Србији, у Баре код Пожаревца, стигло је четрдесетак теренских возила. У организацију овакве манифестације Барчани су се упустили мање-више из досаде.

"Ми у селу имамо током године стално нека дашавања: имамо турнир у малом фудбалу, скуп бајкера, па смо решили да направимо и џипијаду, јер је сада мртва сезона и ништа се не ради", објашњава Слађан Стојићевић, један од организатора "Џипијаде".

Кад се помене Стиг, мисли се пре свега на плодну равницу у долини Млаве. Можете онда замислити какав је шок задесио возаче теренаца када су видели стазе и богазе којих се ни аргентински рели не би постидео: брда, шуме, мочваре... А највећи проблем задала им је "бадрика", које чак ни у Аргентини нема.

"Бадрика" је на "стишком дијалекту" велика рупа, пуна воде и блата. Зато су организатори за сваки случај ангажовали пољопривредну механизацију, огромне тракторе, чија је помоћ била непроцењива. И бесплатна, као и све остало што је учесницима барачког "релија" омогућено.

Уз силне муке, извлачења, шлепања, па и превртања, на циљ су после пет сати и дванаест пређених километара стигли мање-више сви учесници. Измучени, али живи и здрави. И моћни теренци јуначки су издржали искушење иако већини предстоји рехабилитација у перионицама и аутомеханичарским радионицама.