Више деце у хранитељским породицама

У установама социјалне заштите у Србији детињство проводи више од 1.200 деце са сметњама у развоју, а само прошле године у хранитељске породице смештено је њих сто четрдесеторо. Да би што више малишана одрастало у породичном окружењу, ове године биће отворено још пет регионалних центара за хранитељство.

У Нишу, број деце без родитељског старања у установама социјалне заштите три пута је мањи него пре седам година, када је Центар за социјални рад покренуо кампању посвећену хранитељству. Многа су усвојена или смештена у хранитељске породице. Међутим, прелазак из институција у породице не иде тако брзо кад је реч о деци са сметњама у развоју. У домовима тренутно живи њих хиљаду две стотине.

Прошле године усвојено је петнаесторо, а у хранитељске породице смештено 140 малишана са сметњама у развоју. И они, и остала деца без родитељског старања имају право да расту окружени пажњом коју могу добити само у породичном окружењу. Због тога је држава одлучила да пружи што већу подршку хранитељским породицама.

"За помоћ деци са сметњама у развоју и хранитељским породицама које их прихвате намењено је 42.000 евра за опрему и смештај у кући", изјавио је министар за рад и социјалну политику Расим Љајић на конференцији "Посебна брига за посебне потребе" и навео да су прошле године 183 породице обучене за старање о тој деци.

Одлуком Владе Републике Србије биће формирано шест регионалних центара за хранитељство. Један ће бити у Нишу.

Деци је најпотребнија љубав

Захваљујући нишком Центру за социјални рад у хранитељским породицама нашло се више од сто деведесет малишана, а само прошле године хранитељи су удомили шест беба са Дауновим синдромом.

И сама одрасла у хранитељској породици, Љиљана Рањђеловић из Ниша мајка је троје деце и хранитељка девојчице са Дауновим синдромом: "Тешко је и захтевно, сама природа њеног поремећаја је таква да захтева рад целог лекарског тима, али љубав побеђује све."

У Нишу је пре седам година било двадесет хранитељских породица - данас их је сто двадесет. Многи чувају и више деце и сви су прошли једну или више обука за хранитељство.

Драгица Пербети каже да је на обуци за хранитеље научила оно што је основно у одгајању деце са сметњама у развоју: "Научили смо како да прихватимо ту децу, да их нахранимо, да видимо да ли су здрава."

"Многе ствари смо, искрено, грешили и у одгајању сопствене деце", прича Иванка Хрвач, "али смо сада научили како треба поступати са децом која су код нас на хранитељству."

Одрастање у породичном окружењу

Најважнији циљ свих пројеката и мера које се предузимају је остварење права сваког детета да одрасте у породици. Ако је већ лишено биолошке породице, онда треба обезбедити алтернативну, која ће ту функцију остварити боље од било које институције. "Последњих годину и по дана ради се на специјализованом хранитељству за децу са сметњама у развоју и са поремећајима у понашању, а истовремено и ургентно хранитељство, што је изузетно важно", истиче Виолета Благојевић, руководилац Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад у Нишу.

У Нишу постоје сви предуслови за формирање регионалног центра за хранитељство: довољно стручњака, стална едукација и велики број хранитеља, али и деце којој је њихова помоћ неопходна.

"Све што је у вези са избором хранитеља, подршком, едукацијом, обављаће се у оквиру центра за хранитељство који ће покривати четири округа", наводи Зоран Јовић, директор Центра за социјални рад у Нишу.

Центар ће бити смештен у Дому "Душко Радовић" у Нишу, деловаће као посебна институција, а његово отварање очекује се најкасније до 1. маја ове године.