Сеоске школе без пијаће воде

Крушевачки Завод за јавно здравље четири пута годишње контролише воду за пиће у школама на подручју Расинског округа које нису прикључене на регионални систем водоснабдевања. Према последњим анализама, у 70% школа вода је микробиолошки неисправна.

Вода из локалног водовода на који је прикључена и четвороразредна школа у Ломници, селу надомак Крушевца, често није за пиће. Редовне анализе завода за јавно здравље показују да су узорци углавном хемијски неисправни.

У тој установи проблем су решили уградњом електронског хлоринатора, објашњава професор разредне наставе Радован Петровић: "Наша деца тако у сваком тренутку пију здраву пијаћу воду."

На подручју Града Крушевца проблем са водом на тај начин решиле су многе сеоске школе, али не све, и не трајно, јер често нема новца за филтре који се мењају на шест месеци.

Најалармантније у Варварину и Ћићевцу

Већи проблем, истиче др Александра Бојанић из Завода за јавно здравље, представљају школе у другим деловима Расинског округа где је вода микробиолошки неисправна у чак 70% случајева. У неким општинама, пре свих Варварину и Ћићевцу, где је у 60% узорака повећана концентрација нитрата и магнезијума."

Трајно решење проблема представља регионални водовод "Расина" на који ће се до средине 2012. године бити прикључене општине које имају нерешено питање водоснабдевања.

Градоначелник Крушевца Десимир Павловић наводи да ће се повећањем капацитета фабрике воде са досадашњих 600 на 1.000 литара у секунди створити услови да цео град и сеоско подручје добију здраву пијаћу воду. "Створиће се услови, јер је акумулација Ћелије велики ресурс, да и општине Ћићевац и Варварин, а делимично и Трстеник и Александровац добију здраву пијаћу воду."

Осим са водом, сеоске школе у Ррасинском округу имају проблема и са санитарним чворовима. У малим планинским школама и даље постоје пољски тоалети, а они који су у школама оштећени су или неисправни.

Са таквим стањем у школама на подручју Расинског округа упознати су у Школској управи, али нису желели да том проблему јавно говоре, као ни  о томе да ли се, и у којој мери, нешто предузима да се хигијенски услови у сеоским школама поправе.