Прича о сукну

У Народном музеју у Ваљеву отворена је изложба "Прича о сукну" која је припремљена у сардњи са неколико регионалних музеја.

Разлога да се на тај начин исприча прича о сукну има много: широка распрострањеност производње и употребе сукна у прошлости, начин његове израде, разноликост у облицима одевних предмета и њиховом декорисању, жеља да се представи стари начин живота.

На изложби у ваљевском музеју представљено је шездесет предмета из етнолошких збирки музеја у Новом Саду, Шапцу, Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу и Бору.

"Прича о сукну" подсећа на то колико је вуна била важна за привреду, али и начин живота српског народа током деветнаестог века, па чак и до друге половине двадесетог. Вунено платно се ваљало, сукно правило, а абаџије и терзије мајсторски израђивале одећу, коју данас можемо видети углавном у музејима.

Ауторка изложбе Гордана Пајић, етнолог Народног музеја у Ваљеву, каже: "Осмишљавајући изложбу пошли смо о легенде о називу града. Осим тога, вуна је сировина која се вековима користи на подручју читавог Балкана. Материјал који је на први поглед груб, дозвољава да се кројем и украшавањем добију занимљиви одевни предмети."

Гуњеви, чакшире, зубуни, ћурдије, јелеци, тозлуци, ношње за невесте, украшавани везом и гајтанима, прављени су у занатским радњама, којих у Ваљеву више нема. Једноставнији зимски хаљеци настајали су и у домаћој радиности.

Учећи о старим занатима, цртајући украсе са сукнене одеће и правећи вунене гајтане, предшколци ваљевског вртића „Звончић" на креативан начин упознају традицију. "Ово је прилика да деца у музеју на прави начин виде како је то изгледало у прошлости", истиче васпитачица Мирјана Јанковић.

Да би прича о сукну била што садржајнија и потпунија, у Народном музеју у Ваљеву  изложени су предмети који су, за ову прилику, позајмљени из етнолошких збирки Новог Сада, Шапца, Ужица, Чачка, Краљева, Крагујевца, Крушевца и Бора.