Деца са сметњама у редовној школи

Инклузивно образовање подразумева укључивање детета у друштвени живот на свим нивоима: од породичног окружења, образовања, стицања различитих вештина до самосталног живота у заједници. У Србији, од 1. септембра 2010. редовну школу могу да похађају и деца са сметњама у развоју. До сада, њихово укључивање у редовни образовни систем није било обавезно и зависило је од воље наставника и школа.

Седамнаестогодишњи Кикинђанин Милан Селак, који болује од  церебралне парализе, увек је наилазио на разумевање. Завршио је редовну основну школу, а сада похађа други разред средње.

Милан се тешко креће, спорије пише и говори. Ученик је другог разреда Економско-трговинске школе у Кикинди. Он каже да је за њега најважније то што може да буде са својим вршњацима. Отац је сваког дана у школи с њим, уноси га, премешта. "Остао сам без посла, тако да ми је ово, што кажу, ново радно место."

Милан прати само часове математике. Професорка математике Зорка Исаков каже да први пут има ученика са мало другачијим потребама од осталих. "Милан мало теже пише, па не стигне да све препише с табле. Зато смо се договорили да уради колико стигне, а да у време када остали ученици из одељења имају час физичког Милан и ја радимо математику."

Вршњаци су га прихватили и радо му помажу, носе му торбу, јакну. Ана Здравковић каже да се лепо друже и шале. "Другачији је, али то не мења наш однос према њему", објашњава друг из одељења Слободан Кошничар.

Сви у школу, будућност за све

Инклузија често изазива опречне реакције. Док једни наглашавају да се деца са сметњама у развоју на тај начин социјализују, други истичу да школе нису адекватно опремљене, да су групе превелике, а наставници недовољно оспособљени. Има и оних који сматрају да то може сметати осталој деци.

Међутим, укључивање у редовну наставу је тек почетак стварне инклузије, чији је циљ осамостаљивање и достојанствен живот одрасле особе са сметњама. Психолог Економске школе тврди да је инклузивно образовање корисно: "На неки начин је изједначен са осталом децом и има добру прилику да се образује и буде у друштву својих вршњака. Деца која немају проблема, имају прилику да покажу своју хуманост."

У стотину градова Србије недавно је започет пројекат "Сви у школу, будућност за све" који би требало да помогне да грађани истински прихвате инклуѕију и постану свесни колико је укључивање деце са сметњама у развоју значајно и за њих и за цело друштво.

"Овом кампањом желимо да постигнемо то да наша деца знају да је у реду бити различит и да свако дете има једнаку потребу потребу да буде вољено и прихваћено", истиче координаторка пројекта у Кикинди Весна Станаћев.

Процењује се да у Србији 45.000 деце има сметње у развоју. Међутим, у редовни образовни систем укључен је тек мали проценат.