Геронтодомаћице помажу Црнотравцима

Свакодневни комшијски разговори постали су права реткост у црнотравском крају. Са две хиљаде становника, чија је просечна старост давно премашила шездесет година, Црна Трава је најмања и најстарија општина у Европи.

 Куће су опустеле, махале нестају, села изумиру. Тамо где се врата још отварају, остали су само стари људи. Сами.

Седамдесетпетогодишња Невена Петровић из села Златанца живи сама, али се не жали: "Децу смо одшколовали, отишло је свако својим путем. Хвала богу, док здравље служи, не жалим се."

У кући удаљеној стотинак метара живи три године старија Босанка Миленковић. Њих две се друже од детињства. Удале су се у исту махалу, заједно подизале децу. Сад деле самоћу. "Деца отишла, главе куће поумирале, остале саме жене", каже Босанка.

Кућа Александра Петровића одавно је без женске руке. А треба поспремити, очистити, скувати. Зато осамдесетогодишњем Александру помоћ геронтодомаћице много значи.

"Довољно је врата да очисти... А значи много и кад знаш да ће ти сваког понедељка неко ући у кућу", каже Алекса Петровић, којег геронтодомаћица обилази већ неко време.

Далеко је варош

За Црнотравце који су још покретни и витални, проблем представља удаљеност од вароши. Тамо су продавнице, апотека, пијаца - све оно што им је потребно, а до варошице није лако стићи. И за њих је помоћ геронтодомаћица непроцењива.

"Купујемо им лекове, плаћамо рачуне за струју, телефон. Њима значи да има ко да им донесе намирнице", прича Љубомирка Милошевић.

И у самој Црној Трави старосна структура становништва готово је иста као у околним селима. Живот је нешто лакши, али посла за геронтодомаћице ништа мање. Много је грађана који имају здравствене проблеме.

Милка Тасић већ тридесет година болује од мултипле склерозе: "Од радости што сад имам помоћ, чини ми се да ћу опет проходати, јер сама не могу ништа - ни да бринем о кући, ни да одржавам личну хигијену."

Њена геронтодомаћица Радијонка Петровић каже да су је сви које обилази лепо прихватили и да су они за њу сада као породица.

За десетомесечни пројекат, тренутно најважнији у Црној Трави, Министарство за рад и социјалну политику издвојило је више од три и по милиона динара.

Ангажовано је седам геронтодомаћица које брину о тридесет корисника, наводи Момчило Игњатовић, директор Центра за социјални рад у Власотинцу, који је задужен и за подручје општине Црна Трава. Међутим, број старих људи којима оне помажу је двоструко већи. "Наш план је да током ове године обиђемо целу Црну Траву чија територија није мала. Имамо теренска возила и чим снег окопни обићи ћемо и најудаљенија насеља", каже Игњатовић.