Заштићени, а опасни споменици

Тршчара породице Гавре Мољца у Новом Саду стара је готово 200 година и због специфичности градње проглашена је за споменик културе. Кућа се већ 20 година налази под заштитом државе, али никако не би могла да се назове сигурном.

Власници, Гавра и Катица Мољац, којима је "споменик културе" пре неколико дана пао на главу, кажу да се жале свима, али да им нико не помаже. Породица Мољац предлаже да се кућа откупи, поправи или да се скине заштита.

"Нека откупе они, па нека реновирају. Нека ураде све, нека скину заштиту, ми ћемо урадити сами шта хоћемо. Међутим, они то ништа не раде", каже Гавра Мољац.

Због опасности од урушавања, грађевинска инспекција је пре три године наложила породици Мољац да се исели, али Катица и Гавра немају новац ни за поправку, а камоли за нови стан.

У Заводу за заштиту споменика, тврде да они нису задужени за финансирање обнове оштећених споменика културе.

"Завод је дужан да брине о презентацији и адекватном коришћењу тих добара, да сачини пројекте за њихову поправку и обнову и да надзире радове који се изводе ради заштите", кажу у Заводу за заштиту споменика културе Новог Сада и подсећају да је, према закону, власник дужан сам да поправља кућу.

У Заводу, међутим, не могу да одговоре на питање где власник може да нађе новац за поправку.

Друга намена-етно центар

Станари тршчара немају право ни да их уступе инвеститору за градњу стамбене зграде, јер на тој локацији може да буде само етно центар.

Према речима Татјане Гашовић из Завода за изградњу града Новог Сада, у етно центру се могу направити ресторани, музеји продавнице сувенира, нешто попут малог туристичког центра.

Гашовићева наводи да етно центар нема јавни карактер и не мора да буде државни, већ може да буде и приватни.

Међутим, за етно село у центру Новог Сада, нико није заинтересован.

У међувремену се смањује број тршчара којих је у ширем центру града некада било 30. Већина кућа се срушила због дотрајалости и небриге, а у Улици Краљевића Марка остало их је свега пет.

Због овакве ситуације, поставља се питање да ли једини преостали споменици културе под тршчаним кровом у Новом Саду треба да трају или да нестану.