Каква је судбина рударског насеља Равна река код Ресавице

Цвркут птица, мирис процветале зове и празне улице прво приметите у Равној реци. Оно што је за становнике већих места овде благодет, за мештане је свакодневица која не прија. Већ трећу годину празно је и школско двориште.

"240 ђака је ту било некад, сад нема ниједан на жалост, има четри ђака у Ресавици од пети до осми, овде нема ниједан ђак школа се затворила и то је то. Некад је овде био живот да не може да се замисли", наводи Живорад Станојевић, из Равне реке.

У центру насеља у малој кући која више подсећа на сценографију за снимање филма живи и бака Даница, са 94 године најстарији је житељ Равне реке. У шали каже да овде више има кучића него ли становника, ипак има друштво.

"Долазе жене ту ми смо на центар, долазе жене да пијемо кафу, да пијемо сок, како која хоће", каже Даница Лазаревић, из Равне реке.

Гашење насеља, кажу мештани, почело је са гашењем рудника. С носталгијом се сећају детињства и времена када је у хотелу у Равној реци свако вече свирала музика.

"Било боље време било је ту и кафана и хотел и пензионерски клуб и правили бербу грожђа и правили 29.новембар, ма то смо правили свашта, било је лепо је било и све", сећа се Живка Перић, из Равне реке.
До затварања рудника 1973. године на улицама Равне реке могао се чути немачки, мађарски, пољски језик те не изненађује да је ово насеље имало католичку цркву, највећу у тадашњој Србији, данас ни она не ради.

Јавни превоз житељи Равне реке немају већ 6 година. Здравствена амбуланта ради свакодневно,као и једна продавница. На самом улазу у насеље неколико обновљених кућа углавном повратника из иностранства који виде све предности живота у Равној реци.

"Овде најбоље, чист ваздух, чиста вода, добра, природа је добра и тако", каже Ненад Николић, повратник из иностранства.

Тежак живот, посебно у зимским месецима је кажу мештани главни разлог што већина у Равну реку долази само током лета. Чиста и незагађена природа овде је одавно потенцијал који очигледно нема ко да искористи.