Светланина кућа подсећа на старинске журнале – уметност на сваком кораку

Да јесен живота може бити златна, својим ставом и начином живота, потврђује 80-годишња Шапчанка, Светлана Калинић, која је живот у граду заменила имањем на селу. Њено двориште и кућа подсећају на старинске журнале, и за сваког госта дивно место за одмор.

Шапчанка Светлана Калинић, у свом малом рају, како њену кућу и башту називају њене пријатељице, све што расте претвара у уметност.

Њену нежност и креативност осећа на стотине врста инсеката и птица, највише биљака, од мексичког филадендрона до пузавица и кромпир цвећа. На имању живи сама, али јој радо долазе деца и унуци, пријатељице.

Каже да је ангажована по читав дан и не осећа усамљеност.

"Где год сам видела шта ми се допало, доносе ми и са мора, комшинице ми дају пелцере и доносе ми саксије на поклон, ја не могу без тога, цвеће је мене и мој ручни рад. Ја без тога не могу, овце моје, па кад јагње загрлим и пољубим, то је мени нешто најлепше, мирис вуне оне његове", навела је Светлана Калинић.

Казала је да сваког јутра пије кафу са једном кокошком коју је, наводи, одгајила. 

"Мало једно пиленце се само излегло и тако сам је одгајила, она свако јутро додје на врата и пева ми да јој отворим", додала је Светлана.

Светлана прави уникатне рамове, слике од рибљих костију, фигуре од љуске кукуруза, занимљиве букете цвећа, аранжира торте.

Од поклона за патријарха Павла до српског штанда у Бриселу

Имала је част, каже, да направи поклон за славу патријарха Павла, чак и да аранжира српски штанд на сајму у Бриселу. Њена кућа је галерија ручних радова са мустрама старијим од једног века.

"Не жалим да радим и ноћу, сетим се, па устанем да то урадим, да не заборавим, да напишем неки стих , ја увек волим мојој пријатељици Нати да дам сику, али да јој напишем позади, да она види да је волим.

Истиче да за себе не би рекла да има 80 година. 

"Пошто имам неки елан и вољу, ево, могу моја деца да посведоче. Много утиче и здрављу мом и вољи мојој, ја волим ко додје да се диви, да је то лепо, ја сваку лиску купим, почистим", истакла је Светлана Калинић.

Заједничко име за њен живот је каже, љубав, коју је, као и таленат пренела на кћерку Биљану која у Вашингтону прави уникатну српску народну ношњу промовишући своју традицију и културу.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво