Тешко доступна села дуж административне границе са Косметом

У тридесетак села дуж Административне линије са Косметом, има само стотинак домаћинстава. Многи су се одселили у потрази за послом, јер је овде без пута и основних услова за живот, готово немогуће опстати. Најгоре је кажу када затреба лекар.

 „Лети може да се дође зими не може. Не може, нема шансе. Само ако хоће авионом да дођу лекари да нас прегледају", каже Мирко Ковачевић из Преветице.

„Мора много да се иде пешке. Имамо и по шест, седам километара где мора да се оде пешице. Имамо где не могу кола да приђу, а ми у селу немамо двоја троја исправних кола, све их поломисмо по овом питу", објашњва Илија Комненовић, из Матарове.

Како би задржала становништво локална самоуправа ради на сређивању путне инфраструктуре у планинским селима којима због миграције прети изумирање. Протекле године насуто је и асфалтирано више од стотину километара путева, а за више кажу нису имали пара.

„Око 20 милиона динара, сваке године, издвајамо за одржавање локалних путева, нешто иде преко месних заједница, нешто директно преко општинске управе. У сваком случају, нема довољно средстава за максимално одржавање путева, али имамо помоћ Владе Србије", очекује Радољуб Видић, председник Општине Куршумлија.

 За асфалтирање путева на овом простору општина је издвојила још 150 милиона динара, док је држава за уређење 50 километра пута дуж Административне линије са Косметом, у протеклој години, уложила 100 милиона. До 92 села куршумлијске општине води 800 километара локалних некатегорисаних углавном планинских путева.