Пирот - уточиште ретких птица

У Србији је од друге половине 19.века регистровано око 360 врста птица у Србији. Интересантан је податак да барем 170 врста борави на малом простору у Пироту, што је 62 одсто свих врста птица и нашој земљи. Орнитолог Иван Меденица деценију и по је истраживао врсте и број ретких птица у Пироту и дошао до веома интересантних података, које је преточио у књигу "Птице Пирота".

Ушати гњурац и кудрави пеликан спадају у ретке врсте птица које се на простору Србије срећу једном у неколико година. Оне су две од 170 врста које бораве на компензационом базену Хидроелектране Пирот.

Орнитолог Иван Меденица објашњава да - иако није гнездилиште већ станиште - ово место изузетно одговара птицама.

"Управо режим рада Хидроелектране Пирот је тај који омогућава стални доток хранљивих материја које се овде таложе у облику финог муља, и у том фином муљу се развијају и биљке којима се ове птице хране - пре свега мислим на патке које пасу ову траву, али и друге врсте птица - то су птице шљукарице које се хране црвићима и различитим ситним рачићима који живе у том муљу", каже Иван Меденица, орнитолог, аутор књиге "Птице Пирота".

Стручњаци кажу да је пиротски крај један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Србији , јер се налази у средишњем делу Балканског полуострва.

"Ту су утицаји Медитерана, утицај са севера,тако да се ту преплиће и клима... различити утицаји. А осим тога и подлога - педологија и геоморфологија изузетно погодују развоју различитог биљног и животињског света", истиче Данко Јовић, руководилац канцеларије Завода за заштиту природе Србије у Нишу.

Интересантан је податак да птице које бораве на компензационом базену, касније одлазе на Арктик, а гнезде се у централносибирским тундрама. Зато је важно не нарушити им станиште, иако је оно део режима Хидроелектране Пирот.

"Нама ни на који начин оне не сметају својим постојањем, можемо буквално само да унапредимо њихово постојање и њихово даље насељавање" наглашава Љубомир Стојановић, директор ХЕ Пирот.

Овај мали простор од само 26 хектара, једини је у Србији, где је уочена и пустињска грмуша, и то ће вероватно бити повод за даља научна истраживања.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.