Спорна изградња споменика српским војницима на Чемерну

Ни најстарији мештани села на обронцима Чемерна нису били рођени када је, 1915. године, на тој планини погинуло око 1.000 војника Краљевине Србије. Ипак, Радмила Мијаиловић сећа се мајчиних и бабиних прича о најезди Аустроугара.

"Да су њих две остале без игде ичега, давали им из села за јело. Све покупили, што нису могли да однесу, они су то уништили", прича Радмила Мијаиловић, из Дубочице, засеока на обронцима Чемерна.

Велика битка не спомиње се у уџбеницима историје. Како би се извукла из заборава, из Краљева је потекла иницијатива да се на највишем врху Чемерна подигне Спомен-капела.

"Овде на овим положајима спашена је цела Прва српска армија која се повлачила долином ибра према Рашки и даље прама Косову и Метохији. Годинама после Првог светског рата чобани су налазили кости несахрањених војника које су звери разносиле по планинама", прича Раде Вукосављевић, аутор едиције "Краљево у великом рату".

Капела би требало да буде изграђена на земљишту чији је власник држава, а корисник "Србијашуме". Пројекат урађен, средства у буџету Краљева обезбеђена, а помоћ су, кажу иницијатори, обећале и околне локалне самоуправе. Чека се само да се парцела пренесе у својину града.

Иако је 2016. године тадашњи директор Србијашума дао сагласност да се овде изгради Спомен капела, његов наследник две године касније улаже жалбу на решење Републичког геодетског завода према коме Србијашуме више нису корисник ове парцеле.

У Републичкој дирекцији за имовину истичу да одлука власника није могла да се спроведе због жалбе претходног корисника земљишта. Наиме, Влада је још у августу прошле године одлучила да земљиште без накнаде уступи Граду Краљеву.

"Овде се не ради ни о каквим шумама као што видите, ово је пољопривредно земљиште без икаквог дрвећа. А још више ми је разочарење и свих људи који су били укључени у ово зашто немамо одговор и поступање по жалби већ годину и нешто дана", каже Радоје Томашевић, члан Градског већа Краљева.

У "Србијашумама" тврде да су само штитли своја законска права. За њих је изградња спорна зато што би се земљиште и после брисања права коришћења и даље водило као шумско.

ЈП "Србијашуме" је уложило жалбу као редовни правни лек, имајући у виду да се ради о незаконитом решењу којим се том предузећу брише право коришћења овог шумског земљишта, и донето је противно прописима Републике Србије, што је и потврђено одлуком другостепеног органа.

Док се административни спорови не реше, дрвени спомен-крст остаје једино обележје на Чемерну које подсећа на српске хероје.