Да ли ће као некад и радно место и вртић бити на истој адреси

Пожежанка Марина Станић и њен супруг раде у фабрици, која им је на десетак километара од куће. Свакодневно су у трци са временом. Пре одласка на посао, дете остављају у обданиште - брину да не закасне.

"Устајемо дакле сат времена раније, да бисмо обоје стигли на посао, а исто тако и да бисмо њу оставили у вртићу", каже Марина Станић, радница Сирогојно Компани.

Већина родитеља живи таквим темпом. Ретки су они који попут крагујевачког Фијата имају вртић за децу радника. Однедавно, и око 900 запослених у лесковачким компанијама "Аутостоп", "Лескобегс" и "Илуминејш технолоџиз", грчког инвеститора, на посао иду са децом.

"Ми смо ово дуго планирали, јер наша деца су наша будућност. Волели бисмо да ово постане модел за све компаније", каже Панајотис Пицикос, власник фабрика у Лесковцу.

У наредној години и држава ће издвојити више новца за отварање вртића у приватним компанијама.

"Да базична средства обезбеди послодавац, да на та базична срества ми додамо остатак новца, да послодавац омогући својим запосленима да њихова деца буду у тим вртићима, а да вишак места остане за ону децу која су на листама чекања", каже Славица Дујкић Дејановић - министарка задужена за демографију и популациону политику.

И психолози сматрају да је тај модел добар за запослене, децу и саме компаније. Радници су мотивисинији, кажу када знају, да су им малишани у близини, у обдаништима која их образују и васпитавају. У компанији Сирогојно, код Пожеге, планирали су отварање вртића. Сада ће то учинити у парнерству са државом.

"Веома ће помоћи те субвенције државе. Мислимо да ће то бити јако корисно. Не би морали да размишљају да дете морају да узму у 4 или у 4 и 15", каже Мирјана Новаковић,заменик директора "Сирогојно компани".

У оквиру мера популационе политике, Србија креће путем најразвијенијих земаља Европске уније. У Немачкој, рецимо, свако пето предузеће има вртић. Тиме ће се трајно превазићи и проблем места и листа чекања у државним обдаништима.