Зашто родитељи не могу да буду лични пратиоци

У петочланој породици Стошић из Врања једно дете има Даунов синдром, ни отац ни мајка немају сталан посао. У претходним годинама се, кажу, инклузија у њиховом случају није показала добром, па траже да локална самоуправа омогући да родитељи могу да буду лични пратиоци детета. Садашњим Правилником о пружању услуга социјалне заштите то није предвиђено.

Миа Стошић има шеснаест година и ученица је прве године Средње школе, специјализоване за децу ометену у развоју. Родитељи примећују њен напредак у односу на период када је похађала инклузивну наставу.

"Волим да шијем на машини, ја сам кројачки смер и научила сам да пеглам, а мало сам се и опекла", прича Миа Стошић.

У оквиру просеца инклузије, у Србији од 2013. године постоје лични пратиоци. Они доводе децу у школу или вртић, помажу им да комуницирају са вршњацима, буду независнији. Миа нема личног пратиоца.

"Моја супруга иде пошто она не ради. Ми би могли да добијемо пратиоца, али пратилац дође кући и за три сата дете доведе. Тако да жена и да хоће да ради, у том случају не може, тако да само лични пратилац у том случају има користи, а породица као угрожена нема никакву помоћ. Мислим да је решење да лични пратиоци буду родитељи, који наравно то хоће", каже Саша Стошић, из Врања

Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуге социјалне заштите одређује ко може да буде лични пратилац.

"Сарадник, односно лични пратилац не може да буде члан домаћинства у ком дете живи, сродник у првом степену, брат и сестра, или брат и сестра по оцу и мајци. С обзиром на то да се ради о лиценцираној услузи, морамо да поштујемо све нормативе и законске прописе", објашњава Данијела Милосављевић, градска већница за социјална питања

У Врању је услуга личног пратиоца доступна од 2016. године, финансира се из наменског трансфера, запослено је 27-оро. У граду постоји и листа чекања, има више заинтересованих породица него пријављених стручних сарадника.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.