Тежак живот и у Грачаници и у Омољици

Драган Спасић и даље пола месеца проводи у Грачаници где ради у Дому здравља, а супруга Николета у Омољици брине о деци, Луки и Ђорђу, који похађају основну школу, и слабовидом Василију, којег води у Земун у школу за ученике са оштећеним видом.

Више од пола плате Драган потроши на превоз, а оно што преостане није довољно ни за храну.

„Мучили смо се доле, а мучимо се и овде. Тешко је, али се трудимо да преживимо и ишколујемо децу. Сличан је живот, једино што смо овде мирни и нико нас не дира“, каже Драган Спасић.

Нико их не дира, али нико им и не помаже. Сви заједно спавају у једној просторији од девет квадратних метара у којој нема ни кревета ни грејања.

„Потребна нам је још једна соба и компјутер за школу и шпорет, па и кревет јер спавамо на душеку на поду“, наводи Ђорђе Спасић.

„Постоји могућност да се уради надоградња, али немамо за грађевински материјал. То нам је сада неопходно. Када бисмо то средили имали бисмо собе за децу, а овако живимо у девет квадрата“, наводи Драган Спасић.

Николета Шкодрић се труди да деци обезбеди храну и чисту одећу. Сналази се како зна и уме и много јој је лакше када је Драган код куће, јер нема ко други да јој помогне: „Веома је тешко. Он оде да ради, а ја остајем са троје деце. Једно је болесно, водим га у школу. Шта да радим, тешко је, али излазим некако на крај.“

Драгановој породици би много значило када би посао добио у панчевачком Дому здравља, јер трошкове које сад има због честих путовања могао би да преусмери за куповину основног намештаја, док му је за надоградњу и проширење куће неопходна помоћ добрих људи.