Шта недостаје женама на селу

Иако је рођена и одрасла у граду, Миљана и њен супруг одлучили су да будућност граде у Буковику, са његовим родитељима, братом и сестром... Имају троје деце, зна да би јој лакше било у граду, али у домаћинству у којем сви све раде, каже, лако се уклопила.

"Радимо све машински, не радимо ништа ручно, тако да ето, потребна је само добра воља и да се све научи, ништа није тешко кад се хоће", каже Миљана Курћубић, а њена свекрва Гордана додаје: "Нема дељења, јер сви, ко шта море он ради. Мислим, једино у колиби баш што људи не улазе, а што се тиче штале и све, сви идемо заједно, ако треба на плаштење идемо заједно."

Ни Миљана, ни Гордана се не жале, премда се некако подразумева да ће се оне, уз послове које раде на имању, бринути и о кући, деци, оброцима, баш као и у Аустралији, приметила је амбасадорка.

"Уживала сам у посети овом домаћинству које ме подсетило на сличне у мојој домовини. И овде и у Аустралији имамо веома снажне жене које воде домаћинство. На нама је да их учинимо што видљивијим и учинимо да се и њихов глас чује", каже Рут Стјуарт, амбасадорка Аустралије за Србију, Црну Гору и Северну Македонију.

"Много тога треба мењати кад је у питању положај и статус жена на селу. Законом су неке ствари регулисане, али на жалост, присутан патријархат то поништава. Ми још живимо у односима где жене не наслеђују, где жене немају своју имовину, где раде и њихов рад није плаћен", сматра Милева Малешић предеседница УП Форума жена из Пријепоља.

Свесна такве ситуације, повереница за заштиту равноправности иницирала је и прошле године је установљена награда за град или општину које негују и унапредјују принцип равноправности и учешће осетљивих група у које свакако спадају жене, у свим друштвеним активностима. Тај богатији друштвени живот је и једино што недостаје Миљани од када се преселила из града у село.