Крсна слава учвршћује породичне и пријатељске везе

Славски ритуал, традицонално, почиње у цркви. Домаћин и свештеник очитавају молитву, исецају колач и вином преливају жито којим ће се најпре послужити укућани, а потом и гости. У православним породицама слава је обичај који се преноси са колена на колено.

"То је један од најсрећнијих дана у нашој породици, свакако нам много значи због тога и сви се радујемо том дану и жељно ишчекујемо сваке године", каже Бранко Трифуновић, из Лознице.

У нашем народу слава је присутна већ осам вековама, и по речима светог владике Николаја представља "православље српскога стила". Највећи број слава празнује се у јесење доба, и свима им је заједничко исто - учвршћивање породичних и пријатељских веза.

"Крсна слава или породична слава још од времена Светог Саве, дакле од почетка 13. века нераскидиво је повезана са српским народом и она представља управо интервенцију Светог Саве и покушаје да се хришћански поглед на свет, хришћанско схватање живота сведе на ниво породице", објашњава свештеник Милош Петровић.

Код Срба свака породица одвојено слави свог свеца, а славу наслеђују синови од оца. На трпези, уз свећу, колач и жито, кулинарским умећима домаћица служе се гости којима домаћин позивањем указује посебну част.

"Слава је пре свега симбол заједништва будући да позивањем многобројне родбине, кумова, пријатеља и суседа, домаћин и домаћинска породица износе свој лични, национални и религијски идентитет, јер је слава пре свега обележје православног становништва", наводи етнолог Јелена Танацковић.

Због јединствености, слава као обичај 2014. године уписана је у Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.