Ноћни риболов у Шапцу крај Саве

Од три сата ујутру, са штаповима, машиницама, сигнализаторима, риболовци стрпљиво чекају зору и шарана. Водену лисицу, како га зову, није лако упецати, јер је борба са њим увек неизвесна.

"За добар улов, конкретно шарана, потребно је пре свега, знање, стрпљење, а и срећа, проводити доста ноћи и проводити доста дана, на води, читати воду, тј. препознати када ће риба да удари, где се налази, није лако, то све иде са искуством и са годинама”, објашњава Мирослав Поповић, спортски риболовац. „После радног времена обично дођем на Саву, ту се одморим, да ли има риба или не, свеједно ми је, важно ми је да сам на води, и ту се најбоље одморим."

У граду свако има своје занимање, али поред Саве сви су исти. Река им је учитељ, а у току ноћи и најбољи друг.

„Овде тражимо неки мир, од свакодневних обавеза се одморамо, тражимо сваки тренутак да проведемо овде па макар то било и овако рано ујутру, та кафа коју пијемо ујутру на Сави не може да се плати, мир, тишина, нема буке, нема нервозе, мало се шалимо, мало некад нешто и упецамо, и тако проводимо време овде, годинама", наводи Небојша Томић, спортски риболовац.

Миле Миловановић, спортски риболовац каже да дође овде да се опусти и одмори: „Одем пун енергије одавде кући, ујутру на посао, увече опет на воду и тако сваки дан".

Поред Саве свако од спортских риболоваца има своје место које чисти, одржава и са којег храни рибе. Оне мање враћају се у воду. Анегдота, легенди и митова међу риболовцима има много. Статистика каже да је у клубу „Бистро” Саша Савић, упецао овогодишњег рекордера, шарана тешког нешто више од 14 килограма.