Дуг пут до школе

Од школе до куће, уз организован превоз, макадамским путем, а онда пешке, километар - два, можда и више, како ко. И није им тешко све до снегова када се, обавезе родитеља око њиховог путовања, значајно увећавају.

„Опет када је летњи период, када је копно време, овим преким путем је 5 километара, около дванаест. Кад је снег слабо се овај пут чисти, одржава и мора да се иде около", прича Добривоје Пећинар, засеок Жунићи.

И док су други одлазили, они су остајали ту, све надајући се да ће последњих година започети радови и асфалт стићи до њих.

„Ти путеви су проблем. Бар кад су макадамски да се чешће поправљају, да се заравњају те рупе. Сад су нешто урадили, то је поткрпљено нешто, сад видећемо кад буде киша падала, кад буде јача вода, дал ће то да однесе, да се поново упропасти", пита се Миладин Чубраковић, Доњи Љубиш.

„Један камион на ових 15 км до нашег засеока. Камион, два су посули, ваљак је то урадио али није то како је речено. Цела се породица одселила због пута, одселили се у Ариље, неће да се муче његова деца као што се он мучио, да деца иду пешке у школу", каже Сретен Пећинар, засеок Жунићи.

До Доњег Љубиша се стиже и новоизграђеним, краћим путем који спаја две Општине. Тај, макадамски пут део је готово 400 км урађених, сеоских путева у последњој деценији, на територији Чајетине.

„Радимо интензивно на томе и ове године ће бити урађен један километар, једна деоница, морајош да се интервенише на успонима, тако да помажемо колико можемо", каже Милан Стаматовић, председник Oпштине Чајетина.

До првог километра асфалта у њиховом засеоку, ово ће бити једини пут до школе за садашње али и неколико малишана који идуће године крећу у школу.