Сећање на младог потпоручника који је погинуо у Вуковару

Још од првих школских дана Борко Никитовић издвајао се од вршњака својим успехом. Са првом официрском звездицом, остварење дечачког сна започео је у Гарди. Ратни пожар однео је његов живот, а за највиши подвиг одликован је Орденом за храброст. Да се издвајао од вршњака на Академији мајка је сазнала од професора, који је разговарајући са питомцима откривао према коме гаје највећу љубав.

"Неко је рекао волим сестру, мајку, оца. Једини мој син се изјасниo да највише воли отаџбину", прича Зора Никитовић, мајка.

Да највећа жртва не буде узалудна, на предлог патријарха Павла породица је основала фонд из којег се сваке године награђују најбољи основац, ученик Војне гимназије, питомац, студент Београдског универзитета и Богословије. За непуне три деценије награђено је око 130 младих људи.

"Сви су успешни. Сви су завршили факултете. Сви су академски грађани, чак имамо и доктора специјалиста медицине", додаје Зора Никитовић

Међу овогодишњим добитницима је Михајло Жунић, најбољи основац у школи коју је похађао Борко Никитовић.

"Награда је обележила моје основно образовање и уобличила га је. Планирам да и даље наставим тим путем", каже Михајло Жунић, овогодишњи добитник.

Гардисти нису заборавили херојски чин младог потпоручника. Они чувају успомене и на све друге страдале саборце, јер се њихова жртва у рату мора памтити управо због живота у миру.

"Да развијамо тај осећај несебичности, пожртвованости, за више циљеве и више интересе. Јер само тако обезбеђујемо напредак и у професији и у приватном животу, а да не кажем у окружењу", објашњава пуковник Жељко Гавриловић, заменик команданта Гардијске бригаде Војске Србије

У Борковим родним Узићима сваке године ученици школе коју је похађао припреме програм, а породица ће, углавном, сопственим средствима, наставити да и даље награђује најбоље ученике и студенте. Ту традицију наставиће и деца Борковог брата.