Годишње се у Србији баци више од 200 хиљада тона хране

Светски дан хране, 16. октобар обележава се ове године под слоганом „Правилна исхрана" доступна и приступачна свима. За свет без глади". Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација више од 815 милиона људи у свету је неухрањено, док се истовремено повећава и број гојазних. Какав однос имамо према храни и колико се здраво хранимо?

Редовност, разноврсност и умереност. То су основе правилне исхране.Да ли их се и колико придржавамо?

„Гледам да није слано, слатко, знам шта су фактори ризика.
„уносимо пуно тестенине, уносимо све нека енергетска пића што штете здрављу, паштете, виршле", кажу грађани.

Навике се стичу од малих ногу. Зато се још у вртићима учи о здравој исхрани, изгледу пирамиде намирница, али и да здрава храна за здраво тело није довољна

„Волим да једем воће и поврће и не прескачем оброке", „да будемо здрави једемо житарице и воће и поврће и све и месо и јаја и рибу", причају лесковачки предшколци.

 "Треба редовно и физички вежбати у смислу обичне шетње , 30 минута минимум значи за одрасле и 60 минута за децу", објашњава прим др. Вања Илић, Завод за јавно здравље Лесковац.

О нутритивним вредностима оброка води се рачуна осим у вртићима и у Дому ученика и студената. Важно је да свакога дана имају здрав оброк.

„Нама је Министарство просвете прописало нормативе исхране где је за свако јело прецизно одређено шта се ставља у њега и која је његова енергетска и калоријска вредност", каже Иван Илић, директор Дома ученика и студената Лесковац.

Осим квалитета у Дому ученика истичу и домаћински однос према храни. Уз добро планирање вишкова нема.

„Оно што остане су повраћаји из тањира које ми сакупљамо и дајемо зоохигијени", објашњава Иван Илић, директор Дома ученика и студената.

У ресторану Дома припрема се храна и за Народну кухињу. 700 имена је на списку. Ако нешто и преостане после расподеле, не баца се.

„Оставимо за друге кориснике који нису на списку да и њима поделимо да имају људи шта да поједу", каже Никола Коцић, кувар.

 Лесковачка котлина огромна је фабрика хране на отвореном. Ту је највећи проблем, јер статистика каже да свако од нас годишње баци око 11 килограма воћа и поврћа.

„Све што се не прода или се са тањира не поједе то се баца, то је неминовност", каже Зоран Трандафиловић, пољопривредник из Горњег Стопања код Лесковца.

 

Само у Србији годишње се баци 247 000 тона хране, а у свету је преко 800 милиона људи гладно.





Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво