Више од стотину врста парадајза у ћупријској башти

Жути, тиграсти, црни, бели чери, налик на крушку, јабуку или срце, готово је бескрајна разноликост боја, облика и укуса различитих сорти парадајза у пластенику Живојина Антића.

И док се ботаничари и кулинари још увек споре да ли је парадајз воће или поврће Антић покушава да пронађе неку нову сорту која може успешно да се гаји на нашем поднебљу, или да укрсти аутохтоне и добре стране сорте.

"То су сорте које су органског порекла, аутохтоне из разних делова света, значи што је најбитније, из овог семена, из овог парадајза вади се семе и сади се даље из године у годину. Значи куповина само једном семена, након тога садите јер знате шта садите", објашњава Живојин Антић, повртар.

Живојин је уложио пуно труда и новца да набави семе комерцијалних и егзотичних сорти и то из Шпаније, Бразила, са Кариба, из Канаде, Америке, Португалије. Све узгаја без трунке хемије и тврди да је земља и клима крај Мораве богом дана за узгој парадајза. За прихрану и заштиту биљака користи бели слез, коприву, гавез и тушт.

"Наша земља поред Мораве овде у Србији је идеална за производњу паприке и парадајзаи то треба искористити. Вероватно најбоље услове имамо чак и боље него одакле је парадајз потеко", додаје Живојин Антић.

Сортирањем семена и чувањем старих домаћих сорти Живојин Антић жели да производи не само родне, крупне и укусне плодове већ и биљке отпорне на разне болести. Једино још није пронашао начин како да изађе на крај са правом најездом смрдибуба ове године, за које тврди да шире вирусна обољења и тако уништавају род.