Хлеб који је српску војску сачувао од глади

Од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто пече се хлеб који је сачувао од глади српску војску за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Таин на турском значи следовање. Сваки војник је добијао по 800 грама дневно. Да се и данас може направити по старом рецепту показали су у пекари "Мркшићеви салаши" у Српском Итебеју.

"Овај хлеб је посебан зато што не садржи адитиве и конзервансе већ природно кисело тесто које му даје свежину и које је у ствари најважнији састојак овог хлеба. Приликом печења био је циљ добити што јачу корицу како би се дуже сачувала свежина", каже Биљана Катић, технолог у пекари.

Идеја да се пече таин потекла је из Организације резервних војних старешина Зрењанина, који су на овај начин желели да обележе 100 година Удружења, које је основано на прву годишњицу пробоја Солунског фронта. За тадашње његове чланове таин је био светиња.

„Из овога можемо да научимо много тога. Колико су наши војници били посвећени и борби за слободу и колико су ценили све. Између осталог и хлеб. Није било само оружје и хлеб је једна врста оружја на тај начин што је давао снагу и давао је у овом случају и морал српском војнику", истиче Тања Дуловић, резервни капетан ОРВС Зрењанин.

Карактеристика таина је да се тешко квари. У музеју у Пироту чува се један печен 1912, следовање војника Алексе Здравковића из Пирота. Веровало се да први добијени таин у војсци доноси срећу, па су га многи, као и Алекса, чували као амајлију.