Најлепше из Србије на крагујевачком Сајму

Најважнији послови у пољопривреди су завршени, пшеница пожњевена, убрано воће и поврће, тако да је ово прилика и да произвођачи предахну, да сумирају постигнуте резултате, али и да сазнају шта је то ново у аграрној политици.

Мирисно грожђе, јабуке и шљиве из Тополског краја, мед са Рудничких планина, овце и коњи са шумадијских пашњака - на већ традиционалном окупљању науке и праксе у Крагујевцу. Добар рецепт за опстанак на тржишту - удруживање и заједнички наступ на штанду "Златне руке Шумадије".

"Да ли је у питању прерада воћа и поврћа, да ли су ручни радови, да ли су стари занати... апсолутно све што се производи на селу", истиче др Зорица Јестровић, директорка Центра за рурални развој.

Виолета Лазаревић каже да је дошла да погледа народну ношњу и пољопривредне машине.

"Неки пољоприведни производ да може да се прода, па да рачунаш на то да се раздужиш", каже Боривоје Брковић из Врњачке Бање. "Ал’ нема силе да може да се на пољопривреди заради, да може да купи машину. То је врло тешко."

Да би се то променило, из државне касе за субвенције и подстицаје у пољопривреди, издвојено је 37 милијарди динара. И град Крагујевац, повећао је аграрни буџет са прошлогодишњих 12 на 20 милиона динара.

Субвенционишу се многобројни програми, који дају резултате. Шумадија и Поморавље у области аграра, забележили су спољниотрговински суфицит већи од 20 милиона евра.

"Прикључна механизација на 50 посто суфинансирања, куповина нове прикључне опреме, ту су воћарска производња, воћарски засад , осигарање за које такодје враћамо доприносе до 50 посто суфинансирања и враћамо суфинансирање камата за краткорочне и дугорочне кредите", рекао је Никола Пауновић, из Одељења за пољопривреду Крагујевца.

"Бележимо такође и повећање извоза у одређеним сегментима као што су млечни производи, као што су месне прерађевине за преко 50 процената у односу на претходни период и када говоримо о извозу вина", истиче Предраг Лучић, директор РПК Крагујевац.

Решењем министарства пољопривреде, ракија "шумадијска шљивовица", добила је ознаку географсог порекла, што је предуслов за повећање производње, извоза и брендирања Шумадије.

Око 20 одсто становника Србије живи од пољопривреде, највише у Шумадији и западној Србији. Значајан део бруто друштвеног производа управо потиче из аграра. За поједине општине, као што су рецимо, Топола или Рековац, од извоза воћа, оствари се 80 до 85 одсто укупних прихода.