Сложној и вредној породици Исаиловић потребна је помоћ

Породица Данилке и Драгослава Исаиловића једина је са троје деце у Судимљи, селу подно Копаоника које има само седам кућа. Зато кажу да су најбогатији у селу, иако због нарушеног здравља живе од новчане помоћи државе. Њихова срећа мери се породичном љубављу, слогом и школским успесима четрнестогодишње Анђеле.

Седми разред завршила је са свим петицама, медаљама са међународне Еколошке и информатичке олимпијаде и титулом "Штребер шампиона" коју је у Србији прва понела.

 

"Моја жеља је да будем програмер и са тиме сам већ почела да вежбам на интернету то кодирање и програмирање тако да надам се да ћу у томе и успети. Надам се да ћу уписати жељену школу", каже Анђела Исаиловић, 14 година.

Одличним успехом могу се похвалити и браћа која, као и Анђела, помажу у пољопривредним пословима које родитељи због озбиљних здравствених проблема више не могу да раде.

"Берем малине обићно лети. Помажем овде копам кромпире, све овде имам поред куће. Помажем сваки дан. Кад имам слободно време играм игрице мало на компијутеру и то је то", каже дванаестогодишњи Лука Исаиловић.

"Ми који живимо на селу морамо да се бавимо пољопривредом. Од тога имамо једини приход", наводи Анђела Исаиловић. "Брање малина лети то је дефинитивно мени најтеже. Али добро, то траје месец дана и онда прође, после све буде добро. Недостаје ми само више људи и више деце са којима бих могла да се дружим овде у селу."

Десетогодишњи Матеја Исаиловић каже да му фали друштво и у школи. "У школи имам само једну другарицу и сад ће да дође један другар. Волео бих да идем у Блажево у школу јер тамо има више деце."

Међу тридесетак ђака Основне школе "Вук Караџић" у Блажеву, Анђела је најбоља. Свих седам разреда завршила је са просеком 5,0. Родитељи се надају да ће њеним стопама кренути и браћа. Лука који ће од јесени у шести разред, али и десетогодишњи Матеја који четвороразредну школу похађа у Доњим Левићима.

"Ја сам јако поносна на моју децу. И што се тиче и рада, и учења, и спремања", истиче мајка Данилка Исаиловић. "Ми све тимски и с договором радимо. Они не знају како је да је њихова мама корачала. Ја сам се и удала инвалид сам била. Ту су увек. Ако треба да притрче, ако треба да се помогне, ако треба напоље "ајд мама ја ћу да ти помогнем". Ако је мама пала они су ме дигли, и терај даље. И то је мени сасвим довољно."

А отац Драгослав Исаиловић додаје: "Битно је да се ми слажемо, да функционишемо како треба. Кад је тешко деца помогну, осећамо се одмах лепше. Шалимо се, не знам како да објасним, ми смо срећна породица једноставно. Једноставно је то то!"

Тимски дух и љубав према селу Анђела, Лука и Матеја преточили су и у музику. Позитивне интернет реакције на два песничка првенца, "Судимље" и "Пропаст малине", породичне ДЛАМ продукције, подстрек су да не одустају и буде наду да се снови остварују.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар