Грађани (не)опрезно дају личне податке

Идуће недеље почиње примена новог Закона о заштити података о личности. Статистика показује да личне информације најчешће дајемо банкама, здравственим установама, а често их остављамо и на интернету. Да ли су грађани свесни ризика и на који начин установе чувају личне податке клијената, проверавале је у Врању Даница Мирић.

Корисници друштвених мрежа најчешће сами постављају личне информације, материјал који спада у домен приватног. Тако они несвесно, а директно пружају могућност да се њихови лични подаци злоупотребе. Платформе друштвених мрежа и других сајтова на тај начин прикупљају информације.

Јединствени матични број грађани најчешће уступају банкама или другим институцијама. Код лекара, на пример, поред основних података, у евиденцији је и дијагноза, историја болести.

"Те податке, само део, можемо дати званичним државним органима на њихов званични захтев, судским или полицијским органима, али пацијенти Здравственог центра у Врању могу бити савршено сигурни да ће подаци који се тичу њиховог личног статуса, обољења или неких личних стања, бити сачувани код нас и неће бити злоупотребљени у неке друге сврхе", каже Небојша Љубић, начелник правне службе Здравственог центра у Врању.

Право на заштиту података о личности има свако, а Законом се, између осталог, уређују услови за прикупљање и обраду података.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.